Просветни гласник

50»

ПАТРИОТСКЕ СТВАРИ

395

Та је ствар свршеца тако тајно, да сам велики кнез Никода, кога се је највише тидала, није знао за њу. * * * Познато је, да је дар Александар нрви, у свом животу, врло много нутовао но Русији. У јесен, године 1825, нроходио је кроз јужне крајеве своје царевине. У том нутовању ноболи се и, у варошн Таганрогу, умре 19. Новембра 1825. Несташниди, која се сваком и свачем милују нрисмехнути, пнсадн су, тада, на цареву смрт унућене бодљикаве пошалице, као што је, на прилику, ова: ,Онг, Царг благословентгп Всм жизт и]ЈОиелг> на дорогЂ, И умерг вг ТаганрогЂ Ну Русијн тада не бејаше до смеја н до пошаднца задудннх људи, као што ћемо сад видети. Ведики кнез Константин, нрви по Адександру брат, находио се, у то време, у Варшави. Чувши да је цар умро, н знајућн да се је нрестода одрекао, Константин одмах подожи заклетву на верност свом мдађем брату Никоди. Никола онет, находећн се у Нетрограду, и не знајући нашта- за Константинов отказ, и за Александров манифест, закуне се на верност Константину, као нравом цару по насдедпом реду, и нареди да се у свој царевипи учинн то исто. Ваља нмати на уму да онда још није било телеграФа на свету: Тек 12. Декембра 1825, приспе у Петроград од Константина писмо, у ком на ново изјављује, да не ће да буде цар. Никола тада, сазнавшн каква је ствар, пусти свој маниФест, у ком се огласи као новн цар руски, и нареди да се сви поданици закуну њему на верносг. Ади, док се, ова недоумица протезала; док се овако није знало: ко је уираво цар : дотде народ не зпађаше кога да слуша. Чданови тајних друштава шчепаше ову прилику, те навратише воду на своју воденицу : Они светину, која је водеда законити ред у насдедству, подстакоше на буну против новога цара Никоде. Чданови „Севернога Друштва" сми-

слише да тада почну своје давнашње планове: 14. Декембра, рано, побунише они један део војске, говорећи да је даж, да се Константин одриче нрестола, него су, вељаху они, њега затворили у Варшави. Ова заклетва која се тражи од војника Николи на верност, сама је превара. Сва побуњена војска изиђе на сенатску нијацу, вичући: — Живео Консгантин! Неки, који су знади шта се ту плете, додавади су још:—Живеда Конституција (устав)! Ади су војници тако мало знали о „Конституцији" (Уставу), да су, ако је веровати неким историцима, држали да је та „Конституција" жеиа Константинова! Вођи бунтовнички тада раздаду војницпма мунидију, и започну отворену буну, секући и злостављајући официре, који су се одупрли овом покрету. Никола изиђе из Зимњега Дворца, и стане сам говорити светини која се ту била скупила. Пошто јој је прочитао Александров маниФест, и дуже сам говорио, светина се разиђе. На тај начин, она иобуњена војска, на сенатској пијаци, оста без ове народне нотпоре. Друге регименте, и скоро сав гарнизон, нису се били ни побунили. Адц бунтовницн на сенатској нијаци не хоћаху ни за што да знају. Никода, јашући на коњу, окружен својим ађутантима, ирнђе к њима, и уиита: — Шта хоћете ви, децо ? — Хоћемо цара Констаптина! одговорпше небројни гдасови. — Дар сам ја, рече Никода: — ио Божијој мидости; јер се мој брат Константин одрекао. — То је даж ! продера се неко из гомиле. — Ти си отимач ! иродера се други гдас. Цар не окреге главе на те речи, него им даље говораше да се врате у касарну, и да слушају своје старешине. У тај мах, из гомиде бунтовника, управи се једна цев нрави,е на цара и — пдану, остада му нуста! Пушка пуче ; Никода сеђаше на коњу не помнчан, а иред ноге коњу његовом строиошта се његов ађутанаг-ђенерал, губернатор Петрограда, гроФ Михаило Милорадовић, који је, видевши куд гађа здочинац, иоднео своје прси пред зрно, да цара закдони. И заклонио га је — својом гдавом ?