Просветни гласник

428

ИЛОСОФИЈА

Каква погрешна мисао може бити деведесет и девет нута оборена и ноништена, на опет није човек сигуран, да неће и стоти пут искрснути и заузети такав озбиљан значај, као да се пре тога никад жива појанљивала није. Може се рећи, да овака судбина стиже философију због огромности и иространства њезиних нредмета. Донекде је само тако. По себи се разуме, да је дакше нрибрати и прикупити материјад за расправу каквог специјадног питања из обдасти посматрања иди дитерарне критике, него взвести н. пр. на чистнну нитање о постанку и значају закона узрочности. Ну из овога не издази, да фидософ сме при расправи последње нроблеме поступати тако, као да жнви у добу јонских физичара. Много је дубљи узрок оној нојави, оном одстрањивању, које се све у већој и већој мери развијадо између ФилосоФије и појединих грана научног испитивања. Како ја мисдим узрок дежи у томе : што је садањи однос између философије и иојединих наука иостао врло неиоуздан, несталан и немогуКан. Одавно се почело ово увиђати и, ноодавно ствара се једно мишљење, које иде на то, да ностави нравилан однос између ФилосоФије и осталих наука. Ну овај се обрт врши нодако, борећи се са разним препрекама, које долазе од моћне историјске традиције. 0 значају и нужности овога новога обрта ствари,требало би и Фидософија и остаде науке да воде више рачуна, него што су то досде чиниде. Старима је бида ФидосоФија наука у опште. Пошто су се уздржаде митодошке иредставе, Философрја је гдедада да задовољи потребу заједничког и једнодиког ногдеда на свет. У времену цветања јелинске ФидосоФије почеле су се брижљиво обдедаватн ноједине гране, нарочито математичких и природних истраживања, ади су ове научне гране ипак остале у вези са великом мајком наука и сматране су као додаци или допуне ФидосоФије. Тек у доба пронадања античке кудтуре, пада подагано развпће појединих наука. Оно царство Птодомејаца у главној вароши Александрији, где се први пут грчка ФидосоФија посестримила са источњачком мистиком да се после заједно са њом закопа у гроб, у исто је време огњиште читавога реда научних грана, које и дан дањи цветају самостидним иснитивањем. Овде је основао Евкдид још у трећем

веку пре Христа ону методу у геометрији, која је вдадада у настави до пашпх дана. У исто је доба решио Архимед Сиракуски основну пробдему механнке помоћу теорије о подузи и закона о преношењу нритиска код течности. Овде је на један век доцније Хипарх подожио основе рачунској астрономији, применивши ексцентричне кругове и теорију еницикада. За овима додази доцније чигав рел, јаких математичара и астронома чак до Птодомеја, чије је чувено дедо о снстеми света вдадало астрономијом кроз цео средњи век. Већ за добаЕвклида, онет у Адександрији, опажа се, како зоолошка и антроподошка испитииања узпмљу већи полет. Први пут овде заснована је анатомија на систематичном расуђивању тела. И на овој истој основи у другом веку посде Христа створио је Гален систему Физпологије и медицине, као трећв стуб природних наука за доцније векове поред Аристотелове Физике и Итодомејове астрономије. У вези са славном александријском бибдиотеком положен је темељ и првим почецима Филолошке критике и литерарно-исторпјског испитивања. Уобичајено је у нас да из подсмевке називамо „александризмом" тесногруде научне радове, којима оскудева шири погдед и шира основа. Чинећи ово закидамо значај ведикој услузи овога културнога развитка. Ипак најкарактернији знак појединих научних грана, које су се подигле до самосталности у нериоди александријској састоји се у томе: што су се овде ирви пут поједине науке одвојиде од ФилосоФије и удариле засебним путем, оставивши фидософију на другоме нуту. И, док је ФилосоФија бавећи се Фантастичким сањаријама сишла са земљишта научне методе и изгубила сваку основу, дотде су се ноједине научне гране задубиде са особитим интересом у мучни детаљни рад. Од тога се доба датира раздвој обе гране људскога знања. И ако се сколастични средњн век трудио, имајући за узор Аристотеда, да спојп и помири природне науке са философским студијама, опет му није овај носао за руком пошао. А било га је тешко и извести, нарочито с тога, што се већа и искључна иажња покдањада природним наукама. Ипак је у ово доба изгдедало, као даје ФилосоФИЈа повратида себи изгубљени сјај и величину,