Просветни гласник

430

зумевањем изишао на сусрет Физикалним идејама једнога Галилеја, које су тако широк и огроман значај имале. Сва тежња његова могда би се свести на то, да схвати и разјасни механизам природе на основи геометријских аистракција. Уз ово додази његова метаФизика, која се лелеја час на страну теолошких а час опет на страиу природонаучних интереса и, у којој се огледа моћан утицај сколастичких предања. Теолошки карактер у философији , комеје постанак у хришћанству уклоњен је из филосоФије тек код Снипозе, али га опет није са свим нестало. И ако је онтолошки доказ о Богу из златнога доба сколастике тек код овога оштроумног Јевреина добио своју строгу философску Форму, то је имак љубав божја која обасипље цео свет и која је у Спинозиној етици достигла свој вршак, једна метемпспхоза Аугустинове мистике. ФилосоФија Снинозина добила је снагу из нрпродпих иаука ; добила је живот из оне идеје бесконатности, којасе распламтела у Конерниковој системи света. Разни иравци са разних страна утицали су такође на Философске мисли Лајбницове. Али најјачи мотив лежи у његовим сопственим математичким идејама. Онај нојам ненрекидности, прелажењау различност од коначне величине помоћу бесконачно мале разлике ; појам који је играо најважнију улогу у концепцији диФеренцијалног рачунања, јесте тај баш, који је код Лајбннца од једном расветлио и утврдио метафизичке мисли, које су пре овога појма врло лабаво стајале. Не може човек никако боље представити себи огромни утицај, који је једна једина идеја имала на цео фидософскн систем, него ако разгледа нонашање два тако различна мислиоца, као шго су Спиноза и Лајбниц, премаједноји истој проблеми. Пробдем међусобног утицања тела и душе стоји пред обојицом ФилосоФа и обојица га морају да реше. И сваки га решава на свој начин полазећи од идеЈе, која влада у његовој системи. Код Спшшзе н. пр. бесконачност Божја, или бесконачност супстанције свих сгвари,захваћа у исто време н бескрајност својстава (особина): два- така својства јесу мишљење и простирање. Бескрајно мишљење мора да обухвати сва могућа тела као представе, исто тако као што их бескрајно простирање с1е ?ас!о у себи држи. За сваку идеју

мора постоЈати реална ствар, коЈа јој одговара и обратно. Наизменпчни однос тедесног и духовног света постаје на овај начин логична носледицапрпнципа бесконачности.Код Лајбница, води непрекидност ствари, основни принцин свега биће, право у наручје универзалној хармоиији. Јер непрегшдност сама собом чини, да уза свако биће мора јога неко друго постојати, које се од њега бесконачно мадо разликује. Уз ово друго долази треће, четврто итд. до у бесконачност. Закон ненрекидпостп постаје на овај начин закон хармоније који гласи : сва бића, сви створови стоје једно према другоме у унутарњем односу. Према овоме наизменични однос између тела и душе само је један специјалан случај општега принципа. Далеко од овога иравца и од оваких мпсли континенталне метаФизике, кретала се епгдеска ФилосоФИЈа искуства. Једна ФилосоФија здраве памети, то је енглеска Философија, и опа је од ночетка још налазила снагу своју у култивисању две области : теорије сазнавања и моралие ФилосоФије. Обделавањем ове две гране искуства извргаилаје енглеска философија велики утицај на општеразвиће мишљења, стојећи увек далеко од покушаја: да се удуби до дна у испитивање проблема с оне стране света, и да тим начином заборави практични задатак истинског живота, као што је то континентадна Философија радила. Теорија сазнавања код Енглеза постада је као допуна емпиричног испитивања природе, аморална ФилосоФИја као допупа емпирпчког исШЈтивања подитике и јуриснруденције. Обе гране, и теорија сазнавања и морална фидософија, и ако су у опште живеде у појединим наукама н крепиле се духом који је у њима владао, нису се опет на њих ослањале већ на нспхолошка иосматрања и реФлексије. И, психологија, која је овим начином иостада основа свега ФилосоФСкога рада, била је заиста нсихологија здравог разума човечијег. Она се састојала у јасном и скромном а често и једностраном мерењу и процењивању обичних Факата, не трудећи се нарочито да прозре дубље и у суштину и у однос тих Факата. Као гато Бако Веруламски своју енциклопедију и науку о методама није позајмио из наука, које су ностојале и из метода, којима су се служиле, него је задатак своје фи-