Просветни гласник

народна историографша у француској

465

14. Вешци. Кад говоримо о забдудама научним, треба да коју речемо и о забдудама духовним. Кинтедо је вешднма. Многи од ових несрећника веровади су тврдо, да су у одношајима с ђаводом, а људи су оногавремена сдади на снадиште читаву гомиду дудака, које је требадо само лечити. 15. Бњижевност. Нааредак француског језика. Да се народ Француски у тринаестом веку осдобођавао педена средњевековних позааје се и по томе, што се језик аегов почео на иосдетку, опраштати датинских обдика и хватати се правога карактера свога. Језикје фрапцуски постао језик законодавства, језпк судства и закона краљевине јерусаднмске. Виљхардуен, историк четвртога крсташкога рата, Жоанвиљ, биограФ светота Л-удвика, већ су писади Француски, и ми читамо њихову историју. Један Мдечић, преводећи 1275 једну хронику своје отаџбине на Фрапцуски, правдаше се што то ради, говорећи да је језик Француски познат свуда но свету и да је пријатнији чути него икакав други". Десет година нре тога учитељ Данте-ов Брунето Латини писао је своје Благо Францускн, за то, ,што тај језик свн знају." 16. Трувери. У исти мах, кад је Париз сјајношћу своје шкоде нривдачио себи одличпе духове свега католичког света, народни језик, који су докторн презирали, ширио је такође уплив свој врдо дадеко од наших граница. Много је нута геније Француски осуђеп као епски неплодан, а тада је он на све околне земље нродивао читаву реку велике поезије Од како је крсташки рат на Адбижојце удавио у крви образованост јужнога Француског језика, трубадури се ућуташе, и више се не могаху чути нити мушки звуци Бернарда де Вантадур, нли Бертранда де Борн, нити меко прижељкнваае писаца песничког надметања. Ади на север од Лоара још су трувери певади јуначке иесме (сћапвопб с1е §ез1е), праве енопеје, које су преводили илн подражавали у Итадији, Енгдеској и Немачкој. И ми с потпуним нравом можемо рећи да је у дванаесгом веку интелектуална превласт у Европи припадала Француској. ФооФор, цинак, минерадне и вегетабидне боје, за чишћење и сиајање драгих метала, за увођење металних лекарија у медецину. (ГЈЈ5и1ег Б. Б'а1сћ1т1е е1 1ез а1сћјт184е8. 1885).

Најчувеннји од тих трувера били су: Робер Вас, нисар из Каана", који је око 11.55 писао Брита, чудновату историју краљева енгдеских; Кретјен де Троа (после 1100) који је писао Каваљера лавовог ; Марп де Франс, од којега су нам остале јуначке песме, нуне топлоте и песме дирске као што су оне Одфроа де Бастар, у којима је свака романса мала наивна драма; кнез Кен де Бетин, једап од предака Сидија, који је учествовао у четвртом крсташком рату, а после га опевао, подесивши ону хармонију стиха, којом су се трубадури тако вешто сдужиди; на послетку јадни РитбеФ, сувременик светога Лудвика, први тип песника по нроФесији који се својим занатом није могао обогатити, јер је „кашљао од зиме, а зевао од глади", ипак је, усред те невоље, био пун веселости, оштрине н смелости, пишући о свачему отворено и слободно. 17. Приче ; роман о ружи. РитбеФ је најбоље познат пнсац оних прича и смелих оштрих приповедака, које су тодико водели стари Французи и у којима се ни писар, ни вдастелин ни мало нису штедиле. Ти се напади могу наћи у чувеној појеми о Аисцу сатири Феудалног друштва, и у најнопударнијем деду тога времена у Роману о ружи Гиљома де Л.ориса сувременика светога Лудвика и Жана де Шенг којп је умр 'о 1320. Ови се нису плашиди да скрешу пдемићима, „да њихово тело не вреди ни јабуку више него тедо таљшмшево". II о краљевској власти, која се тада баш кретала к утврђивању своје ансодутне моћи, говорили су они врдо сдободпо, богатедишући је. Из тога се види она мукда мржња, која се кувала у срцу грађана и која ћесоноликим бесом у.среднни будућега века избити на површје у дивљој буни Жаковој. Ади би погрешио, ко би од ових сдободних приповедача градио ране револуционаре. Они су штампа онога времена, и у њихоним стиховима ваља тражити одјек свију дневних гдасова, свију узбуђења гомиле. Сав је њихов посао да се нодсмевају и смеју. Они се титрају и с оним што највнше поштују, а то је црква, иди с опим од чега се највише боје а то је накао. Могдабисе навести читава гомила примера у иотврду овога што је казано ; али ће бити боље изнети причу 0 иростаку, који је добио рај на суду, у којој се 59