Просветни гласник

ФИЛОСОФПЈА И II А У К А

постоје две ФилосоФије: Философија Философа и Философија специјалиста. До душе први Кантов следбеник Фихте држао се гранида, које је Еант повукао и труђаше се што више, да их тачније обележи. Своју философију називаше Фихте, ,.,наука науке", јер јој је у задатак ставио, да све опште научне приндипе развије и пронађе а рпоп. Свако изведено начело његове ФнлосоФоје, мора бити ео хрзо највиши принцип какве сиецијалне науке, мишљаше Фихте и, та наука добиће својствену јој садржину тек онда, пошто овај пајвиши принцип примени на искуство. Са овако релативно скромпим задатком ФилосоФије, не могаше се један Шелинг и један Хегел да задовоље. Шелинг хоћаше да васпостави јединство науке у духу Нлатоновом и толико је занет био, да је ио шаблонисаним начелима своје природне ФилосоФије лекарске редепте прописивао. За решење овог истог задатка уложио је Хегел сву снагу свога нриљежааа и неустрашиму консекветност свога мишљења, у коме су чудновато једно с другим измешана смелост и дубина идеја са укоченом педантеријом за Форму и допадљивост, као и за неки особити шематизам, који дух убија. Хеглова система задовољаваше све потребе ономе, ко се хгео у папред њо.ј да нреда и жртвује сав савцит. Не беше ни једног општег ни засебног питања на које Хеглова ФилосоФска система не би умела одговорити. Али како живи ток научног развића иђаше својим путем не окрећућа ни главе па дијалектичко и вештачко дедо Хеглово, то се догоди, да се свет једног лепог дана нађе у рукама две научне системе, од којих обе хоћаху да обухватеједну исту садржину појмова и Факата; а овамо се по Форми и методи међу собом толико разликоваху као што се зелена прастара шума брега разликује од пуштеног сплава, који је начињен од дрва исте шуме. То беше дакле ресултат ове тежње за јединством науке. Тако посташе ФилосоФСка система и научна система две различне науке, које, сем имена, ништа друго заједничко не пмађаху. Што су се при свем овом дешавали међусобни утицаји, који су по кад што могди пматп снажније и трајније дејство, то опет они нису ништа могли да промене неприродност самога односа. Могу се до душе похвалити пекојп савремени про-

тивници Хеглови, да је њихова појава умеренија, и да им је по кад што и метода много ближа методи позитивног истраживања. Ну опет због тога ништа се није променпло у односу ФилосоФије и појединих наука. Хербарт и Шопенхауер нису друкчије схватили однос ФилосоФије нрема осталим наукама, него што су га схватили Шелинг и Хегел и Фактички однос остао је у главноме савршено непзмењеи. Да се овакав однос није могао одржати показује резултат. Покушај, да сефилософији извојује положај, који је имала у староме веку, учинпо је да се она обрела извап наука место да стоји над њима. По све је неистинит изговор, који противуречи стварним потребама јединства човечијег мишљења, што данашњи философи хоће да оправдају овај положај Философије, тврдећи, да пма два пута да се предмети сазнају: обични, са којим се баве поједине гране наука и, особити, виши начин сазнавања, до кога се само ФилосоФија уздиже. Илп је један или други од ова два начина ногрешан; трећега излаза нема. Али ево, није тако тешко доказати, како дисонанцији између философског и научног посматрања, у стотину случајева од прилике, осамдесет пута лежп узрок у томе, што фплософу нису биле добро нознате све истине са којима је научно искуство располагало. У 20 осталих случајева специјално пзучавање ногрешило је што се није својски обратило Нсихологији и .Л .огици за савег, или што се није мало више нобринуло за нодатке из научних грана са којима се граничп. У оба случаја дисонандија јетаква, да се може и мора разрешити и управо задатак ФилосоФије требао бп у томе и да буде, да одклони противуречности, које се појављују између појединих области сазнавања испитујући нх до дна душе. Како је стара ФилосоФија поједпне науке сматрала као своје огранке, то се од ночетка новије ФилосоФије почела припремати нека промена у овоме односу. Поједине научне гране, иарочито математичке и природне науке бил« су те, које су философији дале врло плодних мисли. Пролазан покушај да се философији вратп положај, који је имала у античкој култури, неће моћи да заустави овај ток развића. Па и сам овај покушај баш пије могао да остане слободан од започстог тока