Просветни гласник

469

развића, као што то многобројни утицаји доказују. Циљ развића састоји се очевидно у томе, да ФидосоФија не иде од сада више само крадом и сдучајио за подстицајима које на њу чине поједине науке, већ да опа сама себи узме цео обим научног искуства и да га постави за свој Фундаменат. Тек онда ће она постати „иаука наука" у правом смисду ове речи, кад она заиочети посао појединих истраживања новеде даље, и доведе га до завршетка у колико се то икада могло постићи према човечијим тежњама и снагама. Да је потребна таква једна општа наука доказује не само онај опшги философски покрет, који се данас живље но икада појављује у области поједипих научних испитивања, него потреба ова потиче пре свега из онога захтева за јединством и везом, од којих се паше рођено мишљење не може никако да ослободи. Овоме захтеву не могу да одговоре поједине научне гране. Пе могу да одговоре пи онда, кад би их све ујединили и то из два узрока. Први узрок лежи у свези општих научних принципа, а други у слагању или подударању фундаметалних норми п метода нашега сазнавања. Свака посебна наука обухвата једну специјалну област Факата, и појмова, и трудп се да између саставних делова своје области иронађе везу којом се онн објашњавају. Али се никада таква једна научна грана не може да издвоји из укупног система човечијег сазнавања, а да не остане у свези и разнолнким односима не само са суседним областима, него и са другим удаљенијнм оиштим дисциплпнама. Физпчар, хемичир, физиолог имају напоследку свп посла са истом материјалном основом тела; нолазећи само сваки за се са друге тачке посматрања. Код све тројице одржаће се за цело најдуже као поуздан опај поЈам о материји, који узмогне задовољити захтеве сва три испитивача. Овоме се мора наравно додати и то, да сватројица ваља да чују и услишају опомену пспхолога: да се субјектпвнв Факти наше свести без објективног објашњења црпеног из наших представа не смеју преноспти на спољни свет — на саме ствари. Зоолог, ботаничар. анатом, физиолог и паталог, сви редом наилазе на појам „живот", само сваки од свога особеног круга искуства. Ограничење животног процеса од оп-

штих природних појава ангажује и Физику и Хемију и стоји у блиској вези са космолошким и геолошким питањима. Докле год се простире царство искуства, дотле се у њему простире и владавина огштег иринципа узрочности. Како је могуће замислити екзактно схватање овога закона без темељног познавања најглавније његове примене у појединим наукама ? А како се може показати његов постанак и општи значај а да се не куцне на врата Психологије и теорије сазнавања ? Оваквих примера могло бисејош навести. Чим у границама посебног испитивања искрсне какав важап проблем од општег значаја, он постаје одмах предмет философских задатака, јер за решење његово иотребна је номоћ других научних граиа а нарочито иомоћ Исихологије и теорије сазнавања. На овај начин истиче се захтев из саме средине појединпх наука за неком науком иринциаа, општих осповпих појмова и закона, за коју би науку могли задржатп име Метафизика, предпостављајући наравно, да се под овом науком припципа не мисли на стару гадуру, која је под овим имепом толико властвовала. Према овоме, МегаФизика би имала за своју основу укупну садржину наука, које се баве искуством, у колико ова садржина има начелну вредност и доприноси ка стварању нашег научног схватања света. Од ње би се издвајале поједине снецијалне области и то због особености Факата, који су садржпна нсте области. Ту долази на прво место морални (наравствени) живот. И овде су извесне поједино науке као : Антронологија и Исторпја, наука о праву и политици, које се баве од чести појавима моралног развитка, а од чести важном нроменом моралнпх закона. Али опет зато , због специјалног нравца свога истраживања све ове дисциплине не могу коначно решити ннтање о постанку и бпћу моралности (наравствености), јер у ово пптање задиру најдубље психолошка и метаФизичка оцењивања. Сличан засебан положај припада тако исто и осећапу леаога, по његовом вештачком суделовању као и по његовоме утицају на схватање природе.Вештина у њезиним разноликим облицима чини садржину разних наука, које се баве од части историјским од чести теоријским носматрањима исте. Опет дакле за-