Просветни гласник

470

НАУКА И ФИЛОСОФНЈА

хтеви којп би се стављали као специјалан задатак историчарима и теоретичарима уметности, ие могу бити разрешеии на основи посебног посматрања, јер се овакпм голим посматрањем не долази до решења општих естетичних проблема. И естетично исиитивање исто тако као и етично, не може казати да му није потребна номоћ Психологије. Наравно, Етика и Естетика као год и Метафизика могу полагати право на научпи каракт^р свој само онда, ако се буду ослањале у свој основи својој на здрав темељ поједипих грана испитивања. И тек за то, што их та посебна испитивања носе на грбипи својој, оне тиме добијају право, да одозго утичу на посебне грапе испитивања пресудно и меродавно. По овоме МетаФизика, Етика и Естетика баве се садржипом људскога сазпавања и тежења и то од чести укупним обимом сазнавања и тежења, а од честп опет нојединпм одличним правцима његовим. Али наше сазнавање није ту само од себе готово и зрело од један нут, већ је то нешто штосе развија и постаје. Истиче се дакле питање : која су то помоћна средства са којима човечији дух постаје господар знања, и који су то закони по којима се дух управља и којима се покорава ? Како су ова номоћна средства опет од општег значаја не гледећи на особености техничке нрп специјадним истраживањима, и како се закони сазнавања потпуно саглашавају код најразноличннјих објеката, то по себи излази одавде довољно грађе за задатак једне опште науке, која би могла стати уз раме МетаФизици допуњујући је н, којој би могли оставити њезино старо име Логика. Наравно да ће се други захтеви стављати овакој научној Логици а оне они којима се бавила пређашња Логика, која се култивирала тако дуго као нека ФнлосоФска пропедајтпка. Наслањајући се на Аристотела и шоластику гледала је стара Логика да сведе закоие нашега мшпљења на неке убоге Форме, које је стварни развитак човечијег мишљења већ одавно преживео и за собом оставио. Да метода, коју ђак стече брижљивпм занимањем у својој струци има више вредности него сухопарна вештина оваког логичког Формализма, није више тајна за никога. Баш противно овоме шупл.оме Формадизму има научна Логика да реши два задатка, који се никако не даду

разрешптп независно од сваког односа са Фактичном садржином нашега сазнавања, већ шта више оба задатка захтевају изрично за свој у основицу широку основу научнога искуства. Један од овпх задатака састоји се у решењу проблема из науке о сазнавању и гласи: који су то услови, које су то основе и границе нашега знања ? Други задатак састоји се у решењу проблема из науке о методама игласи: који су то принципи и методе, којима се научно испитивање служи по разним путевима својим ? Л.огици у овоме смислу и са оваким задатком не би била дужност да проналази правила како ће нас научитп да можемо правилно мислити и нроблеме решавати, него би јој био задатак да проучавајућн Фактичке законе нашега мишљења и истраживања, апстрахира из тих закона иримене опште и заједничке норме сазнавања, како би са своје стране могла да утиче на научно мишљење расветљујући га и потпомажући га. Рећи ће неко : ово је огроман задатак који се од Философа тражи, и за решење овога задатка пема још ни једне дорасле снаге човечије. Ја одговарам на то : и ја не мислим да је сваки философ позван за израду какве ФилосоФСке системе, у којој би биле изведене подједнако све дисцинлине ФидосоФије. Не. Ади се ФилосоФија не сме одрећи захтева, који тражи поделу рада као нужну конзеквенцију огромног гомидања научне садржине, и ако код ње општност задатка пскључује сувише ведико парчање и тражи довољно знање макар оних научних грана, које се са њоме непосредно додирују. Једно је са свим јасно а то је, да мора, како ја мисдим, престати једном то стање да философ буде само фидософ онако у ваздуху и ништа више. Мора се од њега тражити најмање иотпуна вдадавина знања макар једне снецијалне гране, која је најбдижа његовим философским радовима. У кодико на овај начин Философија чува и има на уму везу са појединим наукама, у тодико би требадо више очекивати од представпика поједнних наука да и они, кад год их потреба изведе нред ФилосоФСка питања, не упуштају се без цпља и плана у широку пучину спекулације, иего да се са своје стране сете услова и помоћних средстава која су нужна за такво иредузеће. Наравпо, не може се од спецпјадисте тражити иознавање цеде