Просветни гласник

К Н> И Г Е II К Њ И Ж Е В Н II Ц И

велика значаја. Пажљивост дакле еловљава ово унутарње блаженство у појединих индивидуа, те се оно носле одатле реФлектира и на друге. Пажљивост ио томе није мала врлина. Она је врлина која условљава млоге друге. Она је велика врлина. Па зар настава, зар оно наше намерно пословање на образовању иародном, може и треба да се не обазире и на ову страну, да је занемари, да је изостани ? Не. То би била непотпуна настава. Да се развија нажљивост и у овом правцу на првом месту је нужпо, да наставник буде скоро акуратан и пажљив у свему. Давно је позната у педагошком скету истина, да при-

мер више васпитава од речи, да дела јаче утичу од говора. Наставник дакле прво треба јесте онаки каки хоће да му буду ученпци. Онда долази да све то тражи и од н>их. У свакој ситници: при седењу, при стајању, при држању руку, лица, уста, пера, писаљке хартије, књиге, ствари својих, при ходу и понашању према другоме, у говору, у расноложењу унутарњем и тако даље. А' све се ово пе постиже прописом каких „правила којих се веома држати"; по просто навиком : чистим опомињањем, непрестаним обраћањем нажње на оно што треба, живљењем самим, навикавањем на оно што је добро. Ј. Д \иодрАгови-а.

КЊИГЕ И КЊИЖЕВНИЦИ

„КгоаМбсће Кетие 1 )" (хрватски преглед) зове се журнал, који је пре три године био покренуо на немачком језпку Б. Иван Бојничић у Загребу, и од кога је сад изишла I свеска другога годишта под ненознатим уредништвом, а као издање Хартманове књижарнице у Загребу. Намера је овом часонису да публику, што чита немачки, упознаје с друштвеним и књижевним одпосима свих југословенских народа. Тога радп ће овај „Хрватски преглед" у својим тромесечним свескама (свака ће имати но 10 табака, а све 4 на годину за 6 Форината или 12 марака) не само доносити чланке и студије у огннте о друштвеном и књижевном стању и делању југословенских народа, него и, како се вели у приступу, опширне извештаје о радњп Загребачке југосл. Академије наука, Хрватске Матице, археолошког, нриродњачког н уметничког друштва у Загребу, за тим срнског Ученог Друштва у Београду, бугарског Ученог Другатва у Софији п Матице Словенске у Љубљани; уз то ће још доноспти и онширну библиограФију свих југословенских народа и најзнатнијих иностраних дела, која би се у носледње време појавила о нашим земљама.

1 ) Кгоа118сће Кеуие, В<?псћ1е ивег 80С1а1е и. Н1егаг18сће УегћаИшбзе (1ег 8и(1в1ауЈ8сћеп Уб1кег 1886. 2л^еНег Јаћг§ап§, 1. НеГ{. 1,еор. Наг1шап'8 Уег1а§ (Ки§Н и. Беи(,8сћ), А§;гат.

Колико морамо жалити, што се с нагае стране, перима наших, сриских књижевника слабо јавља страном свету о културном развитку нагаега народа и уопгате се мала брига води о томе, да нас и наша браћа Словени и сви осталп јевроиски народи шго боље упознају и досадашње многе о нама погрешне мисли исправе — у толико нам је милије зауставити се на овом похвалном предузећу неколицине хрватских књижевника, који ево „Хрватским Прегледом" огледају да систематично, редовно упознају страни свет с нашим стварима. Корист је од овога упознавања очигледна, те је не треба овде ни доказивати и нашима, за то позваним препоручивати : досга је сетити се оних заслуга, којеје велики отац наше нове књижевности, Вук Ст. Караџић, стекао за живота свога тиме, што је и сам писао на немачком језику и другим, немачким писцима давао грађу да пишу о српском народу, његовпм умотворинама и иолитпчкој му историји. Тим својим споредним радом Вук је толпко псто, — ако не и више — као и својим делима на српском језику, допрппео томе, да Јевропа упозна срнски народ, и да заволи српски језик и српску народну ноезију. С тога неће бпти мала корист и од овога загребачког књижевног предузећа, ако се на њему буде радило с оном вољом и с оном збиљом, коју тражи овај посао; паметно и ноштено остварење овога племенп-