Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЈПКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРШЕ

445

народа. Оно отказивање није могао Фидип, најноноситији вдадар онога времена, опростити. Он је мрзио енглеску краљицу у толико жешће у колико је ова све жешће гоннла католичку религију у својој земљи. Уз то се још десило и то, да је Јелисавета потпомагала устанак у Нидерландији и да је енглески мореш^чац Франц Драк учинио неку велику штету шпанскии морепловцима. Тада се реши шпански краљ, да поведе један огроман рат противу иротестанске краљице у нади, да ће освојењем Енглеске у једно исто време принети жртву и небу и своме властољубљу. С тога нареди да се тајно чине огромне припреме. У Шпанији и Португалији не беше ни једног пристаништа, у коме по заповести краљевој нису израђнг.ане ратне ла1)е. Галије, Фрегате и друге велике лађе оружане су и снремате са огромпим сумама новаца или су чак нове грађене. Исто тако спремљена је велика извежбана сувоземна војска под главном командом херцега Александра Пармеког, коју је Флота имала превести. Тако етрашна нринремања, као што су чињена у Шпанији и Нидерландији морала су на иослетку постати јавна и свима владаоцима и народима у Еврони бити сумњива. Филип до душе заповеди да се растури глас, као да он само намерава, да опет задобије отпадничку Нидерландију. Али нико, а најмање мудра Јелисавета, не даде се тиме обманути. Она са највећом брзином учини спреме за одбрану. Сад се чинило да је то са свим друга женскиња, а не она сујетна, осветљива, и завидљива, која је била у њеним односима са Маријом Стуартовом. Сад је била пуна радљивости приеебности н одлучности. Она одмах носла Франца Драка, који је обишао око света, да Шпанце узнемирава у љиховом спремању. Драк отплови са својом ескадром у Кадикс, јер је близу истога била нагомилана огромна количина ратних потреба и хране. Шпанске ратне лађе, које су се ту налазиле, побегоше одмах и адмирал отпоче

рушење. За дан и две ноћи сто богато снабдевених лађа било је од чести разрушепо, а од чеети су сагореле. Но он није био тиме задовољан, већ отнловн на иредгорје Вицент, освоји тамо више тврђавица, опустоши обалу и опет снали неки број лађа. По том се упути на Азорска острова, где освоји једну велику пшанску лаћу, која се богато натоварена враћала из Иеточне Индије. Други одважни енглески моренловци, који су иредузели разбојпипггва на свој сопствени ризик, допринели су Шианцима знатне гатете тако, да су они доста задоцнили са својим оружањем. Међу тим Јелисавета ннје стајала скрштених руку. Да би се нробудила воља за борбу и осећање освете у народу, штамнани су и растурани списи, у којима су биле описате гнусности, које су Шпанци у Америци и Нидерландији починили, многе песреће, које су у Енглеској починити хтели, са осуђивањем на смрт јеретика и еа справама за мучење, којима су читаве лађе биле натоварене. Еад је краљица своје протестантске ноданике на тај начин раздражила противу Шианаца, она је према католнцима ностунала врло благо и умерено. Тиме задоби она поверење свих становника у Енглеској тако, да су они били готови на све жртве, које би она од њих захтевала. Одмах јој нонудише велнке добровољне зајмове и свуда ее оружаху. Око 20.000 људи било је расноређено но обалама да спрече прелазак непријатеља. Друга војека спремљена је за одбрану главне вароши а главна војска износила је 42.000 људи. У толико више најискусннји људи бринули су се, јер су шнански војници у то време били најизвежбанији ратници у Евроии, а борили су се под заповедништвом највичнијих војсковођа као гато је Александар Пармски. Само Јелисавета била је веома куражна. Све заповести нздавала је еа потпуном мирноћом, одугаевљавала јенарод, све сама надгледагае и иоказивагае да је рођена за владарку. Једнога дана по-