Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

јави се она у логорз г . Јашући на једном благородном коњу, са маршалсвом палицом у руци, са оклопом од сјајног челирпа преко одела, у пратњи једног нажа, који је носио белим перјем окићен шлем,ишла је гологлава од чете до чете војника. Војници је ноздравише радосним узвицима. По том је држала одушевљен говор, војсци која беше готова да се бори за краљицу на или да победи или да изгине. 2 Филипова намера богае, да одсудну битку држи на онглеском земљинтту. На своме путу у Енглеску, требала је велика <мота, да уништи све енглеске лађе, које су за отнор биле спремљене; за тим у друштву са нидерландским транснортним лађама да уилови у Темзу, које би сву пшанску војску у близини У1ондона на суво избациле и да тако једним ударом регаи судбину Енглеске. Велика Флота, коју су улагивачи краљеви назвали среАна, неаобедима , на чак и католичка, састојнло се из 138 огромних великих лађа. При том налазило се- 60 великих лађа, које пзгледаху као какве тврђаве, које но води пливају. Оне су биле тако јако саграђене, да их, као што се на скоро показало, ни највећа топовска ђулад нису могла ироналити. Адмиралска лађа, која је носила морског адмирала херцега Медину Сидонија иредстављала је варош са једним тороњом у средини. На њој је било осем херцега и његове пратње још 1200 војника. Једна лаЦ, која је међу свима највећа била имала је 300 веслара. Врод је возио 15.000 пешака и 6000 морских ратнпка осем матроза. Са нослугом је било на лађи свега око 30.000 људи. Било је мало одличних и богатих породица, које нису имале на лађи синове, оцеве или сроднике. Само број духовника и калуђера износио је готово око 700 глава, а као ноглавица њихов био је велики инквизитор. који је смерао да буде председник суда над јеретицима иротестанских обилаталаца Енглеске.

Топона је било око 2630 комада. Непобедима армада била је снабдевена са сваковрсним иотребама п храном. Тако страшно наоружана отнлови оза Флота 29 Маја 1588 године из Лисабона. По количини и тежини лађа океан није никад носио такву Флоту. Један шпански историчар мрича о томе, наравно претерујућн, да на мору нијеимало довољно нростора да све лађе стану. Папа (Сикст V) бацио је анатему на енглеску краљицу, објавио њену краљевину за изгубљену и опуномоћпо краља шпанског да ову пресуду изврши (да заузме Енглеску). Тако и благослов цркве није оскудевао овоме предузећу. Мећу тим Јелисавета је задобила па своју страну нидерландску државу, која се недавно беше ослободила од шпанског јарма. Она наоружа за своју савезницу знатну Флоту. Обале Холандије и Селанда поселе су страже, а средства која су служила за сигурност нловидбе, као што су гае и куле светлиље, разругаена. Да би милост божју задобили, у Енглеској и Холандијп постили еу и молили ее Вогу, а цркве су биле пуне посетилаца. Не само да су Филииовом предузећу чинила сметње усталачка и мудра предузећа Енглеза и Холандеза, него и у еамој флоти Филииовој била је сметња. Лађама еу управљали невегати морнари и тек гато су лађе изашле из пристанигата Коруна, где је узела војеку и остале иотребе, а нанаде је јака бура, те је Флота јако огатећена. Тек 20 Јула отплови армада опет и упути се право у Енглеску. Лагано у облику полумесеца, који је захватао нростор од седам енглеских миља, уђе она у морски рукав, познати канал Л.а Манш. Енглеска олота била је тиме јако изненађена. Шпанцима се сада појави острово Виг и ово бегае место где су се имале отпечатити краљевске заповести и држати војни савет. Заповесги су гласиле да пшапски адмирал нутује право у мореузину Калеј, да ее устави код Динкирке, да