Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

447

се овде сједини са херцегом Пармским и да са уједињеном силом ударе на Енглеску. Многе пшанске војсковође нредстављаде су Сидонији, како би много разумније било, да се одмах отдочне нападај на Енглезе, Али адмирал се не усуди да прекорачи краљевску заповест и отплови у Динкирку. 3 Енглези, који су из Плимута посматрали покрете неиријатеља, јако су се зачудили, кад су видели како Шпанци све дубље у канал улазе. Енглески адмирал није се дуго размишљао, већ брзо отилови, да шианске лађе узнемирава или унигати. Његове много мање, али за пливање угодније лађе опколише сваку непријатељску ратну лађу, која се бегае осамила. Са изванредном брзином, која је Шпанце задивила, бпли су они час са свим близу, час опет удаљени од армаде, која је врло много претрнела од оног гоњења и са великом мј г ком стигла у Калеј. Одавде посла шпански адмирал херцегу Пармском гласоношу, са хитном молбом, да му погаље своје трупе, да би на суву могао борбу отночети. Али и сам херцег налазио се у највећој незгоди. По што је са највећим напрезањем спремио своје лађе у нидерландским пристаништима, опколила га је сједињена ®лота Холанда и Селанда, да се није могао помаћи. Велика шпанска Флота није се могла приближити ни енглеским ни Фландријскпм обалама, због илиткоће и спрудова, који су за велике лађе врло опасни били. Шданци су морали непресгано мислити само на своју одбрану, јер од 80 Јула до 12 Августа није прошао ни један дан, а да их нису Енглези узнемирили. Од како су се Шианци удалили од обале Плимута трајала јо неиреставо тако страшна канонада (ватра из тонова), да су се острова и обале чак до Француске тресле. Високи кров великих шданских лађа чинио је, да су тонови изнад ниских енглеских лађа често нребацивали, док јо сваки енглески метак погађао.

Да би избегао опасност, отплови шпански адмирал према Динкирки, с намером, да непријатељску Флоту, која је била посела ово пристаниште, зароби, и ако га је ока битка скупо стала. Али тек што су недријатељи угледали армаду, а тишина са свим спречаваше покретања лађа. Ова тишина трајала је цео дан и дала је енглеском адмиралу времена, да се размисли о догаћајима, који су имали наступити. После кратког размишљања сети се он, чиме ће моћи непријатеља забунити. Он заповеди, да се осам малих лађа, које нису биле у најбољем стању, напуне са запаљивим материјама, и да се, чим ветар иочне дувати, номоћу две лађе терају право међу Шпанце. Дрски морепловци, који су овим лађама управљали, запалише оне лађе и хитро побегоше натраг. Ово се догодило једне мрачне ноћи и мрак је чинио, те су занаљене лађе изгледале још страшније. Шианци су мислили, да су лађе напуњене барЈ г том. Опгати страх спопаде све. Свака ескадра, свака појединалаћа мислилаје само на своје соиствено избављење и отплови даље, не бринући се нигата о другима. Многе нису имале времена да лађу откаче, већ су кидали конодце и ленгере. Многе оиет биле су ноћном тамнином сиречене, да одмере одстојање већ су ударале једна о другу и квариле се. Друге опет уплашене гурањем, расуше се, ударише на стене или одоше мођу ненријатеље. Кад је носле ове за Шпанце судбоносне ноћи освануо дан, виделе су се њихове лађе растурене на све стране, где се боре са ветром и таласима. Овај тренутак забуне употреби енглески адмирал, да заједнички са Холандезима нападне непријатеља. Он отпоче борбу, која је трајала од 6 сахати из јутра до шест сахати у вече. Премда су се поједине лађе Шпанаца бориле са највећом храброшћу, ипак су сву добит имали Енглези, јер њихове лађе имале су брже и окретније морнаре који су познаиали море и обале.Шпан-