Просветни гласник

МОЗАК II ДУП1А

су оии дакде пшли другим путевима и завршивади се на различним местима. Како сива маса мождана нредсгавља огромну количину ћелија, где се стичу са свих страна нервна влакна, то је било са свим близу памети нретноставка, да ће сива маса мозга баш и бити та, одакле излазе или иотичу најглавније централне Функције. Али кад је ово овако, онда ко би могао још веровати, да су разни региони мождане коре од нодједнаке вредности, кад они стоје у свезп са тако различним деловима тела човечијег. који опет обављају тако различне радње? Како је било могуће замислити, да онај део мозга, у коме се нерв за виђење свршава, има исти значај као ма које друго место, н. пр. оно, где су нерви мншића за покретање V Гек код овако јасних питања увидело се, дајепокушај, да се , интелигенција и аоља " ма где у мозгу локализују, чиста нсихолошка немогућност, онака иста, као што је била и код Галове системе са њених двадесет и седам духовних моћи. Реч интелигенција значп укупну суму свесних духовних радњи, које се завршавају логичним мишљењем. Ако ове радње растворимо у елементе, опда добијамо осећаје н представе простије или сложеније врсте. Осећаји и представе, можда могу и бити негде локализовани у мозгу, онако од прплике, као што звук и светлост морају бити негде локализовани у чулним органима, ако хоћемо да нх осетимо, — али онај оншти појам интелигентност, у коме тек наша сопствена ре-' Флексија замршено и заплетено кретање нредстава у једно схваћа, да тај општи појам буде локализован на једном материјалном месту, то је једна мисао, која се савршено пзвести не могаше. На послетку, кад се у централном органу састају нерви свих осталих органа нашега тела, онда је близу памети помисао, да је мозак у неку руку огледало целога организма, да се дакле у мозгу може налазити иодела рада слична оној подели, коју налазимо код појединих органа, од којих сваки своју Функцију врши. Оваке мисли, ма колико да се чине да су близу памети, опет су се са јасном свешћу појавиле тек онда, пошто је микроскоп бацио доста светлости на општу струкгуру и крој самога мозга. Отпоче се но ново са физио. лошким експериментима, за коЈе опетномо.1-

на средства беху усавршана, и научницима пође одиста за руком, да докажу с1е !ас1о извесну локализацију Функција у можданој кори. 11рво се пронађоше места, која као да у најтешњој вези стојаху са покретима тела, а за овим одмах опажени су слични односи и за осећаје чулне. Патолошка Анатомија одмах ирими ове ресултате. И овде се оиет иоказа, како је много лакше пронаћи истине, кад је нарочита пажња обраћена па извесна и одређена питања. Читаве десетипе година испитивани су мозгови узетих и оних, који од болесни перава болују, па се онет није могло да баци ни мало светлости на значај мождане коре, изузев оно Једино несигурно посматрање о централном седишту способности за говор. Сада иак, ова тема била је на јуриш освојена и савладана. Мало је година протекло од како су први уснеси на јавност изнети, којима се свет чудио, а већ данас имамо на расноложењу читав низ проматрања, са којима смо у стању да одредимо функциони значај макар појединих региона површине човечијега мозга, п то са таком сигурношћу, која се може мерити са иозитивношћу и егзактношћу нашега Физиолошкога знања о другим органнма тела. Ни један зналац неће снорити, да се за ове ресултате има бдагодарити највише натолошким посматрањима и нспитивањима, и ако су она у главноме укунан нроизвод анатомског рашчлањивања , физиолошког експерименговања и патолошког носматрања. 0 тумачењу физиолошких нокушаја може бити спора, и, он <1е 1'ас1о и ностоји увек скоро код свакога поједннога ннтања; али натолошво нроматрање, где се субјективна и објектнвна ремећења за време живота иснитују и нореде са анатомским ироменама иосле смрти, доводи нас спорије али и много ноузданије решењу задатка. Нри свем овом, ннак се мора признати, да Патологија можда не бн нрактично ни теоријски доспела ни до каквог позитивног ресултата, да јој претходно није вивисекција утрла пут. Налазећи се на таквом једном терену, где се стичу безбројне тешкоће, двострука нам је дужносг да имамо увек пред очима старо правило научне критике, које гласи : сваки ресултат у толико је иоузданији и сигурнији, у колико су различнији иутеии и аосматрања, аомоКу којих сс до њега догило. Ко се не би