Просветни гласник

693

обазирао еа ово старо правило, тај би при проучавању физиолошкс и иатодошке литературе о мозгу из последњпх година, могао лако доћи до тога закључка, да је у опште све несигурно и неиоуздано а то с тога, што би био претрпанмасом разнодиких мишљења п распри, у којима се чинп, да све једно другом противуречи. Али, ако се нотрудимо да истине од хинотеза одвојимо, а за тим између истина, добивених на оенову посматрања, издвојимо оиет оне, које кад се посматрају са раздичних сграна опет воде сагласним ресудтатима, онда ова ствар добија са свим други облик. Пре скоро тридесет година открио је бечки апатом Лудвик Тирк Факат, да у извесним сдучајима узетости органа за нокретање, један снопић нерваних влакана, коме може да се ухвати траг почев од иредње иодовине кичмене мождине на до у сами мозак, мадо по мало свене и ишчили, подлежући очевидно једном општем закону физиодошком, но коме органи, који не раде и не вежбају се, нодагано губе своју нормалну структуру и на послетку угипу. Ближим иосматрањем ове нојаве показадо се, да ова нервана влакна улазе у известан крај мождане коре, која је у рејону темена, у тако званим дентрадним вијугама. Двадесет година додније, покушали су независно један од другога два Физиодога, Хициг у Немачкој и Ферије у Енглеској,да опробају еФекат електричног дражења мождане површине код животиња. Поред некојих посматрања, која се нису иодударала, нашли С У једногдасно и сложили су се у томе : да се дражењем извесних и врло ограничених региона у мозгу, нроизводи покретање мишића на нротивној иодовини тела; а да се опет савршеним уклањањем извесног дела мождане коре нроизводе ремећења у покре- ' тању код исте групе мишића. Кад су се код мајмуна, чији је мозак најсличнији човечијему, почела истраживати она места, нашло се, да се опа надазе у истоме рејону цептрадних вијуга, а то је баш оно месго, до кога се анатомским и патодошким проматрањем могао да ухвати крај нервима за вољно покретање. На скоро за овим, ушло се мадо више у историју развитка ових органа и тим се начином копстатовада једна истина, која је много расветлила нитање отоку или мрежи

централнпх нервних путова. Потврдило се, да се влакнасте системе нерава, које различне носдове обављају, по правиду развијају у различном добу, тако, да се саставни делови једнога нерва могу распознати по њнховом временом постању. Даље опет. нашло се, да један влакнасти снопић нерава, што почиње онде где и нерви за покретање у качменој мождини, а свршава се у мождапој кори у рејону центрадних вијуга, — онај исти вдакнасти снопић, који је пронађен натодошкоанатомским носматрањем. — да он у своме развићу нредсгавља једноставну систему. И да оставимо на страну оваке потврде, Патодогија упућена већ један пут на ону значајну партију мозга, била је у стању да на скоро нокаже многобројне случајеве у којима новреде или оболевања баш оне партије мозга новдаче за собом узетост вољнога покретања. Шта више пошло је за руком, да се за поједини> мишићне групе на телу покаже са си! урношћу ц специјадни подожај места у мозгу, која кад се повреде новдаче за собом узетост опредељених мишићних партија. Нарочито о ноложају оних региона у мозгу, којима су нотчињени мишићп лица и језика, мускулатура мишица и ногу, не влада дачас никаква раздика у мишљењу код разних посматралаца. Јасно је, да о овакоме једном ресултату не може више нико сумњати, јер се до њега дошло свестраним испитивањем на четири разна начина и пута. Наравно, да ми не смемо ни овде променити сам ресултат са оним што се из њега може извести, као што се то обично и лако дешава. Потврђено је само тодпко, да она означена места у кори можданој суделују нри актима вољнога нокретања. Али из овога још никако не излази под сигурно ц. пр. то, да су та иста места седиште наше воље, н да воља у њима резидира. Шта више, овако мишљење, па ма оно бидо и у ономе смисду, у коме у опште може бити говора о седишту духовних моћи, — такво је мишљење у најстрожијем смислу са саим невсроватно. Сваки акат воље, то вам је један процес, коме цретходн представљање и осећање. По овоме, сваки акат воље, по своме физнчком начину постајања и појављивања, везан је за сложене Физиолошке процесе. Мишљење дакде, у ма коме делићу мозга може воља 80