Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОИШТЕ ИСТОРИЈЕ

и сама Француека нађо одавно жељену ирилику да с царем стуми у отворену борбу. Курфиршт триреки био је Ј -зео Француск} г иосаду из једне вароши у заштиту. Шнански краљ иаиаде на Трир освоји варош и исече иосаду. Француска одмах објавп рат Шпанији, па и Аустрији њеној еавезницн Помогнут Француском војском борио се херцег вајмарски на Рајни Шведска војска крсну се одмах наиред и одржа сјајну победу, над сједињеном аустријском п саксонском војском код Виндгатока (24 Сент. 1636). Тирингија и Хесен беху овом победом очишћене од царске војске и доверење иротестаната нрема швпдском оружју на ново оживе. Несрећни Саксонци моради су сад скуио платитити свој савез са царем и тешко осетити освету иобедилаца. Цар не доживе свршетак овога рата. Он умре у Бечу 15 Фебр. 1637 и његов син Фердинанд иостаде наследник како ирестола тако и рата. 15. Фердинанд III. (1637-1657). Фердинанду 111 било је диадесет девет година кад се попео на царски престо. Прву половину евоје владе провео је он у свирепостима ратним. Рат је заночет због религиозне слободе. У продужењу истога релнгија је све виш(; иадала у занећак и себпчне цељи иоједнних кнежева излазнле су на видик. Због тога у нродужењу времена овај рат изгуби ону пажњу, ко.ју је у први мах на се наплачио. Француска је желила да узме немачке покрмјине на Рајни а Шведи су хтели дн рашире своју област на источном мору. Код немачких кнежева иојављивала се опет тежња за потпуном независношћу. С тогасу потпомагали странце. Херцег од Вајмара борио се у Елзасу против цара у намери да сам постане господар те земље. Онје био врло срећан и нотукао је царску војску код Брајзака и онеео ову тврдињу. Аустријска војска, која је овамо била послата као иомоћ, беше цо-

тучена, н «ама нарош осмојена. Од освојења ове вароши нестаде иријатељства међу Ришељијем и херцегом. Ришељи се надао да ће му херцег важну тврћаву Брајзак, који је био кључ Француској за Немачку, иредати. Али- овај одби све страначке нонуде и обећања. Само смрт осујетила је његов ' властољубине нланове. Он напраено умре у Најбургу у тридесет четвртој години, вероватно од Француза отрован. Они одмах узеше херцегову војску иод најам, а Елзае задржаше за с >бе. Тако је се обелоданило и то, за што је п у којој намери Француска потномагала херцега. После тако многих несрећа овога беекрајног рата, тежња за миром бшзала је из дана у дан све већа и већа. Због тога иозва цар сабор у Регензбург (1640 год.) не би ли покренуо немачке кнежеве да се отресу странаца и да заједничким силама прегну, да силне Французе и Шведе истерају из царевине. Тек штоје ђенерал Банер еазнао за цареву намеру похита он са својим четама у Регензбург, да цара п све тамо сакуиљене кнежеве изненада нападне. Али ова намера ннје му за руком исиала. Њега предусретоше огромиом канонадом и он се мораде вратити. На скоро после тога он је умр'о. После Банерове смрти дошао је из Шведске Норстезон еа новцем и одмо[1Иом војеком. Од најнежнијег свога детињства био је он код Гусгава АдолФа, код кога је изучио вештину ратовања. Ма да је у најлеише доба живота јако натио од костобоље ипак је он чинио у најжешће зимске дане врло тешке маршеве са највећом брзнном. Код Швајднлца потуче он царску војску, ко.ју је предводио херцег Франц Алберт, један шведски ђенерал, кога су окрпвљшиии да је мучки убица Густава АдолФа. По том продрепте Шиеди у Моравску, освојише Олмиц, и сад су били толико дрски, да еу оставпли тврдн Брин с бока н упутили се