Просветни гласник

КАРЛКТЕРНЕ СЛИКЕ

713

дубље у Аустрију. Некодико коњаника усудише се и дођоше до бечког моста на Дунаву. Али њих ухватише и доведоше у варош, где су народу својим чудшш оделом, понашањем ијезиком изгледали врло смешни. Видећи опасност за нрестоннцу аустријска војска, под Пиколоминијем и херцегом Албертом, похита и погпште Шведе у Саксонску. Али код БрајтенФелда, где је Густав Адолф одржао нобеду над Тилијем, задоби Тортензон сја-јну нобеду над царском војском (2. Нов. 1642). Услед ове нобеде он на ново отера цареву војску у Моравску. Његов нлан беше да иде управо на Беч и да цара у његовој нрестоници намора на мир. Но овај његов план беше на скоро осујећен. Данци, који су срећу свога суседа одавно, са завишћу гледали, направише еавез еа царем и Шведи су се морали сад н еа њима борити. Једним брзим маршем Торсгензон нз Моравске иређе у Холгатаин и Јутланд до на обале Источнога мора и преплави целу земљу својим трупама. По том се окрете нротив царске војске, којд је за њим ишла и намора је да се преко Елбе новуче у Чешке нланнне. Код места Јанковиц сусрете га друга царсгса војска. Ту дође до крваве битке (6 Марта 1645), која је нотцуно испала на штету Ауетријанаца. Многи еу генерали изгинули, а један војсковођа са главним одредом нојске, тоновима и пргљагом заробљен. Остатак војске нобеже у Праг, којн цар одмах оставн и побеже у Беч. Страх је био жешћи од онога, кад је Тили сградао код Лајпцига. Праг је био снасен тиме што је Торетензон мислио на Беч. Осам дана носле битке оп је већ био на Дунаву и цретио је престоници. Царска нородица, благајна и архпва нреселпше се у Грац. Цар, као и његов отац,реши да чека до последњег тренутка у Бечу и спремаше све што је нужно за одбрлну престонице. Торсгензон намисли да најпре заузме Брнн, па онда да се врати на Дунав. Ово утврђено меето

бранпло сенајунорпије, тако да је Торсгензон носле више узалудних нанада са страшним губнтцнма морао опсаду дићи. Озлојеђен тимг врати се у Чешку и напуетп врховно зановедништво, које предузе Врангел. Већ два царева савезника беху одустала од ратовања. Године 1645 цритешљени дапскп краљ закључи мир са Шведима. Две недеље доцније и курФиршт сакеонски којега је земља била псцриена, закључи нримирпјс. КурФиргаг баварски еледовао је овоме нримеру и царје сада остављен еам надмоћвшјем непрнјатељу. 0 тога се он сам стави на чело војске и енречаваше наиретке Шведа. На екоро курФирЈпт баварски крену опет своју војску у помоћ цару и Шведн се морадоше из Чешке повући у нределе Гајне. Тамо се саставише са Француском војском и нуетошоћи уцутише ее преко Баварске. Шведскн ђенерал, којм је био оетао у Чешкој освоји један део Прага 25. Јула 1648. године. Сад је већ требало нанадати и саму ирестоницу. На нослетку после нечувеннх мука и н^воља захори се на један иут, као глае неба, узвик — мнр! У Нрагу је бездушнн рат отпочет у Прагу се и угаеио његов пламен. 10. Неетфалски мир (1648). Већ године 1641. две вестФалске варонш Мннстер н Оснабрпк изабрате су за места, где ће иослаиици ратних сила одавно жељени мир водпти. Алн тек 1643. године отночеше озбиљнн преговори и то са католицнма у Минетеру, а еа протестантнма у Оснабрику. Панин легат п иосланик венецпјанскп, који еу ммрнли завађене стране, ееделн су у Минстеру. Царев иосланик изванр ддно је лено водио нр товоре. Док еу се нрегово,1П водили војске су ее неиреетано бориле. Чим која војска одржн победу, одмах је носланик тражио нешто од оних побеђеннх. Преговори су се хотим. чно отезали јерее свака страна надала да ћ • се срећа оружја окренути на њену страну. Тек 1648. царев ио-