Просветни гласник

714

НЛРОДНЛ ИСТОРИОГРАФИЈА У ФРАНЦУСКОЈ

сланик затражи озбиљно мир и онда је мир срећно и закључен. Главне тачке овога мира јесу ове: Слобода н независност Швајцареке од Немачког царства и Пидерландије од Шнаније нризнате су Формално. Француска је добила лени Елсас, неке тврђаве и морали су више тврђава на Рајни разрушити, тако да сад Француска добије отворену капију у Немачку. Осем тога добила је нотврду нротекторства над лотрингиским енисконијама (Мец, Тул и Верден). Шведи су добили нредњу Померанију, острово Риген, тврђаву Штетин, и т. д. и глас у немачком сабору. Као ратну оштету добили су пет милијуна талира. Докле ову суиу нису добнли од сатрвене и исцеђене Немачке Шведи су држали иоседнуте тврђаве. Немачке кнежине мало се друкчије расноредише. Немачки кнежеви одавно су то желели и сад су добили нраво да закључују савез између себе и са другим силама, у колико ти савези не би ишли на штету царства. Дутерани и други добили су сва ирава као и католици и у једно је утврђено, да све цркве и црквена добра задрже они, код којих се налазе од 1624. године. Тако се сврши тридесетогодишњи рат,

један од најнесрећнијих и најсрамнијих ратова што их је Немачка икад водила. Хиљадама варошица села и вароши лежало је у праху и пепелу, а несрећни становници лутали су без домова својих. Само у Ч ;шкој и Моравској, осем многих вароши и Паланака, проиало је иреко 1000 села, тако да се многима нису могла нп познати места где су била. Читавц предели, који су ире тога били насељени, претворени су у иустише. Поља су лежала необрађена, трговина и занати застали, школе запуштене или са свим престале, јер је сва брига била поклоњена наоружању. На против у опушћеним пределима умножаваху се дивље животиње и продираху и у саме вароши. Готово по.ловина обиталаца Немачве беше иронала. Кужне болести, глад и очајање беснили су међу онима, који су од непријатељског мача бпли иобеглн. Нигде не беше сигурности, већ свуда су киитили разбојници и убиства. Дуго је требало па да се Немачка онорави од овога несрећнога рата. Ко хоће да види, какве несреће доприносе ратови тај троба да зна све беде и невоље које је трпео народ немачки после тридесетогодишње војне! (Наставиће се)

НАРОДНА ИСТОРИОГРАФИЈА V ФРАНЦУСКОЈ

(Свршетак)

(Непг1 МагИп, НГз^оЈге (1е Ггапсе рори1а1ге; — Оиио1 , Шз<;о1ге (1о Ргапсе, гасоп^ее а шез ре1118-епЈап48; — Пигиу V, Шв1шге <1е Ргапсе; — А. Катћаи&, Н1а1;о1ге (1е 1а ТуШваИоп ћ - ап5а18е). ПЈ. Ј 1 риватни живот I. Намештај. Све до крсташких ратова намештај је био врло прост и у самим властеоским замковима ; стодови од дрвета, у облику коњске копите за гозбе; клупе и сто-

личице од дрвета; ностеље тескобне, наиуњепе сламом ; велики сепети од прућа или сандуци од дрвета, обавијени крављом кожом, у које се метало одело и скуиоцепе ствари. Сва се раскош састојала у кованом влатном и сребриом иосуђу, које је каткад било прилично тешко, али је израда било врло рђавог. После крсташњих ратова почели су зидове соба облагати кожом памазапом и углађеном, у коју су биле утиснуте и позлаћене разпе шаре, и која се назавала Кордованом,