Просветни гласник

НАРОДНА ИСТОРИОГРАФНЈА У ФРАНЦУСКОЈ

715

по том платном ншараним, н на послетку врло сјајним и угл.ађеним застиркама. У прозорима са шиљастим сводом ввдела су се стакла ишарана као по дрквама и посастављана једна с другима цинком иди оловом. Столнце или пасл.оњаче постављају се скупоценим ткањима, и на њима се везу грбови; наслоне им праве веће или мање, и често постају, по величина својој, прави споменици. И архитектура готска уноси свој стил у намештај. На полицама нространих раФова могло се видети скупоцено посуђе, ибрици, стакаоца, судови за зачине, интересантни сланпци од злата или корала окићени сликама људи и животиња, дијамантима и драгим камењем. Мањи ра .Ф0ви за служење нри столу намештани су у близини самога стола: један је био за јело и тањире, други за судове с пићем, чаше и пехаре. Место сепета и сандука улазе у обичај ормани, који су скупоцено израђивани. Под високим димњацима 1 ) са дуварима окићеним резаријама, биле су вериге и мачке од кована и окићена гвожђа, на које су се наслањале велике цеике дрва. На постељама су имали завесе, надстршнице, јастуке, покриваче за ноге, јоргане и застирке. Каткад су широке шест стопа. У сељака и у малих грађана родитељи су и деца обпчно спавалп у истој постељи ; у господе домаћи су често позивали одличније госте да у постељи спавају уз њих ; често су у исту постељу метани н пси, овн неодвојни другови човека. У јастуке се метало мириса, што, без сумње, није било без користи. Застирке су биле од чохе ; од Финога платна ушле су у обичај кад и кошуље. Великашн су у средњем веку често намештали постеље у соби пред ложницом, које су биле само за параду и у којима нико није ноћивао. Краљ би држао мало устајање у својој ложници у Дувру, где би обукао само кошуљу, и велико устајање у парадној ложпици, где би довршно облачење. ) Димњаци су измишљени у Хј1 веку. Стари су иознавали само мангале, који су се носи.ш на троиошцима (саџацима), и који се и сад могу видети иа Балканском полуострву, у Шпапији и у Јузкној Француској. Гали су имали место димп.ака баџе или просте рупе на кровомма њихових колиба. Све до XII века кухиња једног манастира или замка била је просто велико огњиште, и за дим су оставл>ене биле рупе па крову.

Осветљење је чињено нарочито Фењерима на стубовима или обешеним, са Фитиљима од коноиље; такви се Фењери још и сад даду видети по селима у Француској. Алијебило већ есна®а који су правили свеће од воска и од лоја, што се, као раскош, употребљавало само у великнм кућама. Најпосле, да би се увеличала сјајност свечаностима, слуге су или оружани људи стајали око стола са машалама начињеним од смоле и изгледали су као живи свећњаци. За путовање племићи су имали тешка и гломазна кола као саидук с арњевима; само што су ти колски сандуци били израђени од Финога резаног дрвета, а арњеви су били покривени скупоценим материјама. Место арњева била су каткад на сандуку четири кочића и озго се разастирао кров. У свечаним дочецима краљице су уносили на особитим носилима, а два би коња, један напред а други остраг, држали рукупице. Време су делили сатом сунчаним или иескаоницама за то удешеним тиме, што су два конична стакла шупљим врхом једно с другим састављена била. Таки су сати грађени и с водом место песка. Кад би се једна ноловина испразнила, окретана је друга, и тиме је време мерено. Све до XIII века та су оруђа била у оиштој употреби. А међу тим је сат већ био нознат на западу. Један сат је од калиФа Харун-ал-Рашида послан Карлу Великом; монах Герберт, који је постао папа Силвестар II, изучавао је механизам сата, и њему ириписују ироналазак извлачења притегнутог пера. У почетку су сати кретани само теретом ; у XII веку придодаше још и механизам за избијање (звоном). Нод Карлом VII измишљено је сииралпо перо. Најстарији сат за који се зна у Француској био је у опатији де Сито : тај је сат избијао (звоном). На скоро су вароши, најпре у Фландрији, почеле набављати варошки сат. Механизам је овпх сатова био чесго врло многостручан. Они су показивали не само сате, него и дане, месеце и покрет планета. Имали су као украс механичке Фигуре, као на прилику петла светога Петра, Богородицу, три мудраца, дванаест апостола, четири годпшња времена и четпри еванђелиста. У Безансону, у Диасону и по северним варошима излазио