Просветни гласник

716

је веки као гвозден лутак, кога су звали Жакмар, ц чекаћем је једним избијао сате на онштинскоме звону. Ханри де Вгк начинио је 1370 први сат који јеимала варош Париз. Мањи сати уобичајише се код најбогатије госиоде или грађана. Не може се тачно знатн време, кад су нронађени џепни сати. Градили су их на крају XV века, и звали су се нирнбершка јаја, за то што су их у Нирнбергу у Немачкој најнре почели градити, и што су имали Форму јајета. У почетку XVI века градилп су врло малене џенне сате у Француској, и уметали су их у крстове или остале драгоцености. Под Фрањом I установљен је саџијски еснаФ. 2. Одело. Течајем средњега века одело се мало мењало 1 ). Свештеничко је одело било црописано нравилима. Богаташи су врло често мењали моде у оделу но вољи својој. Историја одела у XIV веку обележава се једном врло знаменитом новнном. До тога времена кошуље су носили само богаташн и биле су од Фине вуне, од свиле, или од нлатна. Али, ваљда за то што су кошуље биле још врло скупе, илп што се одржала навика да их сматрају као нешто драгоцено, обичај је бно скидати кошуљу пре него што се легне у ностељу, и у минијатурама сликају селнца у иостељи увек нага. У XIV веку се обпчај носити кошуљу тако раширио, да су их већ и слуге носиле. Умножење ткачкога заиата, које је довело јевтиноћу нлатна, имало је још једну знамениту носледицу, а тоје нроизводња хартије од нлатнених криа. Да није опет нојевтипила хартија, не би било ни од какве користи ни што је нронађена штампарија. И тако је историја кошуље теспо везана са историјом штампарија. У XI веку црква је грмела против племићскога обичаја носити дугу косу. Владика из Сееза Серлон у једној беседи, коју је из говорио пред краљем Хенриком II, назваоје тај обичај знаком Велијаловим. Гргур VII проклео је ношење дугачке браде. Лудвик VII бријао је браду, и тако су и сви његови *) У сликама тога времена видимо сељака у кошул.и од ткања или коже, с појасом, с гуњем или горњом хаљином до иоловине ногу, с калчинама, тозлукама, или чарапама на погама, с обућом. На глави је носно плп капу, као шешир од сукна, или куку.мшу од гуња.

последова<-цп брпјали браду. Валоа су опет увели у обичај браду, почели су је још неговати, мазати мирисима, китити златнимжиркама и другим накитима. У XIV веку на двору уђоше у обпчај најчудноватије моде. Људи су почели носити кратке горње хаљине, тако да им се виде слабине, са запонцима тако дугачким, да су до земље допирали, са нанабушеним раменнма ; са читавим јастучићима око ногу, са цинелама као кокош, две стопе дугачким с грдно великим шиљком, који је за колена везиван ; тако да се могло мислити, да их је неко измпслио да и самога творца исмеје; са огртачима или горњим хаљпнама окићеним грбовима, сликама животиња, па чак и музичким нотама. На једној хаљнни Карла VI било је 1400 златних ластавица са златним тасом у кљуну. Луде су суме новаца трошене на одело. Један дука Бурбонски имао је доњу хаљину, која је стала 5200 талира. Дука Бургоњски, Филин У1ецц говорио је младим дворанима : „Старајте се, да сваки дан мењате одело: један цут будите у плаветном, други нут у белом, трећп пут у суром ; данас носите дугачке хаљине као доктори. сутра све кратке и тесне. Нек само хаљине не буду орман за вас, оне што су вам у јутру донели, нодајте у вече да оставе, и често нове наручујте". И госнође су место обичне каппце уобпчајиле шепшре с једним ц с два рога, који нису могли проћи ни испод којих врата, и с којих су дуги превеси падали до на рамена, те се ту лепршали. Носиле су струкове озго исечене у разннм облицима, с отворима, које су цроповеднпци називали „пакленим прозорима", носили су хаљине дугачке које су се вукле, с многим гривнама, медаљонима, дија манатским огрлицама. Против свију тих мода грмео је 1428 кармелита Тома Конект, а 1429 брат Ришар. Ретке су жепе дворске које бн биле одевене без греха. Богати грађани су се у раскошности надметали са племићством. Краљеви су издавалн особите законе о трошењу, највише да би одржали разлику у сталежима. 3. Храна. Народ се хранио чимје могао; јео је ређе меса, чешће зеља, а на обалама морским рибе, нарочито харинге и усољене кптовине.