Просветни гласник

717

Племићи и грађани од XIV века у наиредак имади су нећ укус која је више тражио, и тада је почела наиредовати вештина гастрономска. Осим обичне чорбе од меса, служена је чорба од жита и нроса, чорба с медом, са слачицом, с ћетеном, с вииом. Де Гескден је имао обичај да пред што ће поћи у битку, ноједе три чорбе од вина у част три лица свете Тројице. Златна чорба кувара Таљвана, кувара Карла VII, грађеиа је од залогаја хлеба иржених на решетци, наиојених вином зашећереним шећером и ружичном водом, па по том умочених у жуманце од јајета и посутих прахом шафрановим. Иаун је био у ведикој почасти; па печеном паупу кдели су се један другом витезови да ће ићи на крсташку војну, или да ће извршити какво знатно јуначко дело. То је било јуначко печење, храна заљубљених, Јеле су се још разне птице, као ждрад, рода, чавка, итд., по том јазавац, медвед итд. Салата се иравила са мељем, са дивљим краставцима. Зачина ради употребљавапе су мпоге мирисаве биљке, лавандла, метвица, каранФиљ, љубичица, ружа, мак, рузмарин. У XIV веку Шпањолска изнесе обичај триФа. Осим данас иознатих вина, иило се Хипократово вино, које се градило засла^ивањем и метањем орашчића, бадема и муската; пило се вино од дудиња, од бадемова млека, од лешњика, од поморанџе; пила се зачињена ракија, ликер, као златна вода; у исту су трпапа златна зрнца и за њих се веровало да иродужују живот. Кад би био свршеп прави ручак, онда су подизани чаршави и служени су зачини, као данас слаткиши, јер се свеже воће па крају ручка почело служити тек од XVI века. На свечапим ручковима изношени су пре ручка златни леђени и ибрици за прање руку. Средина је стола била заузета огромним колачима, из којих је каткад излетала жива птица, или је излазило дете, оружан човек или играчица. Између једног и другог јела обично се нешто одсвирало, отиевало иди одиграло гостима. На под, на чаршав и на нехаре сипане су руже, а на госте су метани венци од цвећа. На краљевским иди кнежевским гозбама каткада су једа доносиди велики војнички часници, који су совру па коњима обидазиди.

На двору краљева Вадоа седадо се за сто пар по пар, каваљер п дама, и гадантерија је тога времена тражида да обоје једу из једне исте чиније. Чорбана једа једена су кашикама, месо прстима, као што то и данас чпне Арапи. Виљушке су готово непознате биде. Године 1297 краљ је енгдески имао само једиу виљушку ; Карло V имао их је око шест, али су сдужиде само за посинање сира шећером. Истом су у XVI веку виљушке ушле свуда у обичај. Имаде су два крака, и надичиде су па виде, откуда им је и име остадо'). Чаршави су ушди у обичај,кад сераскош јаче развида; с почетка су били од чохе, каткад од златне чохе, од каднве и ндиша. Ако је витез какав штогод бешчасно учинио, један би гдасоноша јавно пред њим расцепио чаршав за столом на његовом месту; то је била грдна срамота и заповест да одлази. У XIV и XV веку, кад нису била ретка тровања, домаћин би, пре него што су служиди, огледао свако јело и пиће пред гостима; пехари су били од носорогова рога с гуЈским језицима и змајскнм ноктима, којнма сеотров могао проказати. 4. Еуиатила. Настали су векови, у којима су се претвориле у развадине оне ведичанствене тонле бање које су остаде иза Римљапа, као што су биде бање императора Јулијана у Наризу. Цела је истина, да су се .хришћани куиади много ређе него незнабошци. Међу тим изгдеда, да су иза крсташких ратова и бање опет ушле у обичај. Бележе се бање у Наризу, у Вадансјенима, у Абвиљу, па чак п у седима као што је бидо Варси код Кдермона у Бовоази. У ведиким варошима бање су биде места задовољства и састајања. И у многим ириватним кућама већ су подизана одељења за купање. 5. Игре. У средњем веку су нарочито цењене игре у којнма се показивада снага и окретност. Војнички ред је имао своја надметања (турнире) од сваке руке, са разним 1 ) Да споменемо, како се на двору деспота Ђурђа Бранковића знало за виљушкс, и како су се звале 6а.даљке. Сномињу се у признаници коју су Дубровчани 2 6 Јула 14 41 издали на оставу деспотову: „двадесги и осам лажица и девет бадаљак". Впди Миклошићева МопитеШа зегМса, стр. 4 08, Даничпћев Речник под Бадаљка.