Просветни гласник

734

ПЕДЛГОШКЕ СТВАРИ

добра, све оие добити што их имамо од писмених радова? Кад је задатак израђен, има да се црегдедаје ли добро израђен. Оно што не ваља, да се иснрави, да се не поиавља више. Толико се погрешке повлаче у делом нашем животу само заго, што их нисмо поправили на време. И у иисменим радовима могу вам се понављати једне исте погрешке дотле, док не пређу у навику и пе утврде се; а онда их је тешко и избрисати. На најмање ситнице ваља пазити. Ваља пазити не само на тачност садржине, пего и на највеће Финоће језичне. Наставниди осталих предмета, сем магерњег језика, јако греше у томе. Они не обраћају пажњу на језик, него само на садржину онога што је задато. А тиме се не постиже ни пола онога што је циљ овоме. Они највише веле : „на језик нека гледа наставнпк сриског језика". Л.асно је увидети колико је ово неумесно. Ми смо видели да наставник матерњега језика сам не може све да постигне у интедектуалном образовању омладине. Сваки насгавник ваља да влада снојим језиком толико, како барем неће доиустити ни једеу језичну погрешку у своме нредмету. Л.епота језика, улепшавање стила, иека, најпосле, остане самоме језику, настави из њега и даљем образовању. На послетку долази још нешто. Сваки се радује своме, па ма како му ово било. Пошто су задаци прегледани и поправљени, и поправке казане или забележене, треба да се врате ученицима. Досадања метода, толико је грешила што пије давала задатке, колико је грешила што их није поправљала кад их је задавала; а толико је, и још више, грешила што их ни.је враћала. Враћање има пуно разлога: да се поштује туђа својина, да сваки има своје погрешке и боље их запамти, и да се најпосле навикавају да чувају своје ствари и назе на њих и пре израде и носле. Ко не враћа ученицима задатке, он им одузима све ове ирилпке за образовање. * Колико задатака ваља да се зада из једпога предмета за годину? Ово је врло важно питање. Унраво свака настава свакога часа ваљало би да буде пастава и у говору и у исказивању писмепом.

И одавде одмах можемо да видимо: што их је више, то је боље. Но време је школско ограничено и драгоцено. Њега нема толикодаби ово било могуће; а и да га пма, не ваља га трошнти оиде где не мора и за оно што је излишно. А скоро би било излишно чинити ово сваког у Бога часа из свих предмета. На нижем ступњу образовном, нпр. у основној школи, оно иде готово свакога часа из свих предмета, сваке лекције. Ту је свака настава пола усмена и стварна, а пола писмена. И то траје кроз целу основну школу. Деци нису онда потребне ручне књаге, штампане, јер их она, ево, сама стварају за сваки предмет. То исто траје и у нижим разредима средњих школа. И ту књиге нису потребне. И ту настава ваља да буде пола стварна и усмена, а пола писмена, да се укратко забележи оно што се научило, те да се има ради подсећања и памћења. Штампане књиге, ма најудесније биле по садржини и изради, увек су на штегу наставе, н оне прве половине а камо ли ове друге. Зато њих ваља избегавати колико је год могућно више. Тек у старијим разредима одујимљују писмени радови мало више и нисмени задаци се дају само по потреби какој и кад дође кака садржина веома згодна за самосталан рад. Али овде не дају се зато, што нећемо да пх деда знају, или као да су сад од мање вредности но у пижим разредима. него зато што их већ знају, шго су све крупније тегобе савладане одавно, што наши ђаци већ умеју да искажу писмено сваку своју мисао тачно и иравилно, па оне веће Финоће језичне остављамо настави матерњега језика. У старијим разредима дакле писмени радови су ређи, алн у толико ваља да буду и озбиљнији, већи и потпунији и да се више нази на све добре и лоше стране њине. Да ли ће се давати оцена тима писменим радовима и задацима, то је друга ствар. Уираво, боље је да се свакоме да оцена. То је општа нотврда, сведоџба, каки је он у целнни. И сваки ученпк види колико му рад вреди. Друга је опет ствар, хоће ли се ове белешке рачунати. Незнамзашто наставник не би рачуиао белешку, коју је сам дао?Белешка која ће да вредн ваља да је управо скуи ових нојединих оцена из усмених и нисмених одговора. Не рачунати је, значи при-