Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

707

нојуригае гомиле ратника под стару познату заставу. Сељаци оставише свој нлјг , а занатлије своје радионице да на лакшч начин проводе свој живот. Како је Валенштаин у оном тешесом и оскудном времену давао приличну награду V новцу и добру храну својим војницима, то је он лако за три месеца искуиио војску од 30.000 људи. ;; Војска је сакунљена, пошљи сад једнога вођу" ! писао је он у Беч. Сад је цар увидео да је ириморан да моли овога великог човека да примп главно заповеднпштво над војском. Валеншгаин се осети силан и постави ове услове: „Херцег Фридландски постаје генералисим царев, целе наследне куће и шпанске круне. Он добија главно заповеднишгво без икакве обавезе. Цар се не сме никако код војске иојављивати Као пзвесну награду херцегу од Фрпдланда дајем једну наследну аустријску покрајину у залогу. Као изванредну награду пак задржава он у својој власти још све зсмље које буде освојио. КонФискације у царству (узимање имања у корист државе), а тако исто и право помиловања зависи сазш сд њега. У будућем миру осигурава му се Мекленбург. Потребнп новац за рат исплатиће му се, а у случају пужде морају му се ставити на расположење све царске наследне земље". Царски послагчк пребледи. Захтевати тако шго год значи, гуратп цара с иресгола. Алп он ипак посла цару услове у Веч и он, не имајући куда мораде их потписати. Сад Валешптаин увећа своју војску на 40.000 људн. У Анрилу (1632) продре с војском преко Моравске у Праг, освојп варошнајуриш п протера куриишта са његовим Саксоицима из Чешке. 11. Гуетав и Валенштаин код Иирнберга Ло што је Валенштаин очистио Чешку требало му је да иде с војском у Баварску п да притекне у помо]1 кур®ишту Максимнлијаиу. 'Го је п цар очекнвао, а курФишт

га је позивао с највећиМ молбама. Осветљиви војсковођа волео је што је у нужди његов пређашњи ненријатељ са сабора у Регензбургу, и нареди да му се каже, да њему треба да је у Чешкој и да он рат неће водити ни по чијој вољи већ по својој сопсТвеној. Макеимилијан налазећи се све више и виШе у нуждц шиљао је гласника за гласником у Чегаку и на послетку обећа, да ће му се у свему нокоравати без поговора. ако му у помоћ цритекне. На иослетку Валенштаин пристаде на ово ц одредн сам место где ће се војске спојити. И ако Баварац беше тиме незадовољан ипак се показивао, као да је план појсковођин врло смишљен, јер то је за њега бнло корисно. Чнм је Гусгав дознао за кретање Валенгатаиново, одмахје оставио Баварску и иохитао те ире својпх иротпвника заузео Нирнберг. Густав представи одборницпма варошкнм каква им опасност предстоји и запита их, да ли ће га нотномагати. Онн му обећаше све. Неколнко хиљада младнх грађана иојачаше његову војсгеу. Пр .'к0 7000 Бавараца и војника за неколико дана тако су утврдили варош шанчевима и опкопима, да је гаведска војска коју су они заклањали била ненобедљива. На скоро иослетогапојави се сједињена Валенштаинова и баварска војска, поседогае висове пред Нирнбергом и на очиглед гаведској војсци утврдигае се. Краљ бегае тада јонг слаб и Максимилијан би га радо напао, али Валенштапн се мудро уздржаваше. Он се надаше, да ће Шведима брзо нестати хране, али у варошп беше још доста снреме и готовине. Једанаест недеља лежале су обе војске једна ирема другој изазивајућн узајамно мале чарке. Валенгатаинова војска тако је онустошила иредео, да је на нослетку морала ићи седам миља далеко, да тражи храну. Шведима је мало по мало долазила номоћ из иарода, тако да је Густав прнкуиио око 70.000 људи. С тако големом силом остати