Просветни гласник

дух наставе и васпитања

839

ирече: „Продај ми твоју корпу !„ „Корпу", олговори младић, „не смем продати без дозводе мога гоеподара. Но по што вама све ирииада, ви је увек можете узети". —Овај одговор доиаде се Петру. Он му заиоведи да иде и да га за, столом сдужи. Еад је сумњиво једо на сто дошло изазва дечко цара на страну и каза му, шта је видео. Петар захтеваше да домаћин први једе од тога јела а по што овај не хте, даде га једном псету које одмах црче. Од овог времена Менчиков је уживао царево поверење и помагао му је верно при извршивању његових планова. Народи, које је цар походио тако су му се допали, да он ништа друго није жолео, него да и његови Руси буду такви. Он најпре отпоче са спољашношћу и забрани дугачко народно одело. Само духовницн и сељаци могли су га носити. Ко је хтео њему да дође морао је бити одевон у одело ев- ј ропско. Осем тога зановеди он да се изнад сваке варошке капије обеси но једна мустра од одеда. Ко је год хтео с дугачким одедом да прође кроз капију морао је иди да пдати извесну ђумручину, или да кдекне нред канијом па да му осеку од капута све :

гато је нрекоколена нретицало. За кратко време дугачки капути ишчезогае. — Исто тако игало је и с дугачким брадама. Ко је год хтео да је носи морао је, осем свегатеника и сељака, платити 100 рубаља годигање. И подожај жена промењенје. Дотде су оне проводиде жалостан живот. Оне су сматране као недостојне да седе заједно у друштву с људима, већ су затваране у хареме. Али Петар је хтео да жене буду као и у другом свету на западу, и заиоведи да долазе у друштво људи са женама, које промене своје одело. Тако је мадо по мало престајала суровост људи и они су бивади све питомији. Иото тако забрани он да се брак закључује без узајамног пристанка мдаденаца, и да се они најмање шест недеља пре свадбе морају упознати. Дотле су родитељи децу женили, а супружници су се на дан свадбе први мут виђали. — Шкоде су такође преуређене, штампарије подигнуте и многе добре ствари из других држава у Руснју унете. На кратко ни једна грана на родног развитка није остада непреиначена. (Наставиће се)

ДУХ НАСТАВЕ И ВАСПИТАЊА у Србжји од год. 1870. до 1882. По извештајиша изас-ланичким и друтим изворима Написдо Ј. Миодраговик

(Наставак)

На нрво питањо министарства: „Јесу ли сви иредмети предавани у грапицама иаставног пдана и гго нрограмима, који је имао прегледати нроФесорски савет у почетку године, и ако пису, који нису, и зашто ?" скоро једногласан одговор гласи: да су сви наставни предмети предавани но ирогрампла, које су

ноједини наставннци из својих предмета поднеди, и које је проФесорски савет прегледао и одобрио , било у почетку шкодске године бидо у течају њеном. Из тога дакде впдимо да прописаног сталног програма није било, већ да су наставници сами сваки за свој предмет п према своме нахођењу правили нрограме, ц иодноснди проФесорском савету 9Л*