Просветни гласник

ДУХ НАСТЛВЕ И ВАСППТАЊА

84 2

ако узмемо, да ће сви оишти изводи да се понове и твр',е вежу међу собом, и ако се има доста времепа. Њих има 60. Али шта ћемо рећи за оиих 45 предмета, што се свршил.0 чак у Марту, и од њнх 20, још у почетку његовом? Шта ћемо рећи за оне, којп су чак у Фебруару свршени ? Шта даље за оних 14, што су још у Јануару свршени? — Ништа друго, него, или су све поједипостц кратко нрејурене без обзира па њину везу и целопе или су само опште ч>разе, изводи, деФиппције учене и пређене саме без појединости, и онда су оне шупље Фразе. И у једном и у другом случају пак мехапизам је пеизбежан. Јер само оно није пи мало механззам, него чиста логична радња: из поједнности апстраховати оно што је слично и заједпичко у свих. А које ћемо од онога двога горе да узмемо? Оно што је чешће и врло обично. Кратки изводи, кратке аистракције, које су у књизи ноређане прејурене су пешто на памет, нешто с мало разумевања п објашњења, и кад се достигао крај, онда се опет хвата почетак, и понављање- Иодистаминалазимо,дасу свпони иредметн, који су нмалп кратке ручне књиге свршаванп раније. И што је год који предмет апстрактнији, то је свршаван раније. По томе „наука хришћанска" свуда је прва свршавана. Иптересантно је сада да се обазремо јопг на други део пптања шга се радпло после, кад су предмети свршени? Извештаји веле, да је опо време после употребљавано на нонављање предмета". на „допуњавање", „објашњавање", „заокружавање", „објашњавање још довољно песхваћених ствари", „спремање за нспит", и „проиитппање". Ми већ знамо колико све ово вреди, и колпко оно има места, кад се предмет већ пређе како ваља. Алп нам ово још више истиче ону сумњу: да предмети нису схваћени као једна органска целина, која има цела да се развпје, а нема шта да јој се додаје, и да се после „тумачи" и „објашњује". И од свега горњега само „додавање" може иматп смисла али и то није додавање, него растење. То јест, оно „додавање" има места с којим предмет даље расте. Кака додавања може бити у Зоологији, Ботаницп, Мпнерадогији, Хемији, Фпзици, Граматици, па ако ћете и „Науци хрпшћапској," кад су већ све потребне и могуће појединостп пређене и из њих већ општи изводи начињенп? Може га

бити само ако је нешто изостављено. Али оно ннје смело бити изостављено, ако је потребпо. Није ли нак потребно; оно није ни сад иотребно. У сваком .случају ми вндимо да оно лпчи на со п бибер у јелу, које је већ бљутаво. Тако нам је дакле одговор на другу тачку изнео пешто, што напрвппоглед изгледа да нишга не значи. Нашли смо нешго, што нам је породнло сумњу, да ћемо у гимпазпјама наићи на механизам. Сумњу велимо, јер га још нећемо и не смемо узети заФакат, и ако је он скоро необорив и очевидан. Треће је питање одвећ важно. Оно гласи. „Дали се савет поФесорскп у течају године бавио каквим општим или специјалним питањем о настави и којим ио имепце, и како га је расправио?" Ово је питање иуно искушења. Оно је ставило на пробу све наставпике. Оно пита: да ли се просвета разговарала и договарала о просветн. Да ли су паставници стајали међу собом у духовној вези ? Да ли су проширивали један другом круг мисли? И да лн их је у опште интересовала кака општа ствар у нашем духовном образовању, које је њима толико поверено? Одавде ћемо видети, колико је у нас развијепа навика, да се бринемо и за ствари ван пашега хлеба, и онога што је ирописала регула те се мора. С тога ћемо с интересом пропратити све што се на ово одговори. Тек ћемо после ово применпти. Заступник директора јагодинске ннже гимпазије вели: „У више прилика бавио се наставни савет иитањима методике договарајући се о једнообразиости њеној. 0 тој својој радњи има трага у програмима појединих наставника. Савет је дакле погрешан метод поправљао враћајући наставнику програм са напоменом, да искаже метод нредавања, који је и важније кригиковати него саму грађујер је ова позната. И ако је савет обраћао особиту нажњу пнтањима наставе приликом претресања нрограма, није оп пропуштао ни сваку другу ирилику у својим седнпцама поред расправљања дисциилинскпх и адмннистративних питања, алп о тпм ј адовима пије вођеиа особита белешка". Из овога видимо да је било разговора, н то „о пнтањима ме тодике", али само „нриликом иретресања програма" и „поред расправљања дисциплип скнх п адмпнпстративпих пптања". Иптере-