Просветни гласник

дух КЛСТАВЕ

ВАСПИТАЊЛ

сантно је само, што из сиега тога договора није иомевута понменце ни једна ствар нп једно питање. које је и како је решено , и ако се у расиису израчно вели: „У изводу треба саоаштити саветска решепа о томе". Из тога дакле впдамо: да не знамо колико о чему, и како је вођен договор. Директор ужичке ниже гимназпје вели: „Савет проФе сорски није се преко године бавио никаквим специјалним питањима о настава." Директор шабачке ннже гпмназије вели, да се савет проФесорски „занимао питањем о подеди I разреда иа два одељења; за тпм целисходности идења учепнка — певача на нратње и на парастосе". Прво вели, ннје извршепо због мало простора, а о другоме је савет био мишл>ења „да ђаци — невачи не треба да иду на пратње, оснм слчуајева, кад и наставници иду." За тим вели! „0 настави у опште пије бнло у савету никаквих Формалннх решавања^ а иначе су се често наставници колегијалпо бавилп разноврсним питањима наставе, шк. рада и дисциплине." И овде нам се дакле не одговара на пнтање: „којим иоименце ?" Днректор гимпазије крагујевачке вели : „Пошто је савет у Јуну пр. годинепретресао скоро сва питања, која се тичу наставе у средњим школама, то се савет ове године једном само приликом бавпо питањем како да се ђацима 1ШШНХ разреда олакша учење Физике по Ганоу, и овластио је наставника исте, да све мање важне стварн у истој изостави." За тпм говори о Гаеовој Физици и предлаже, да се преведе или напише друга. 1 ) И то је све. Директор ваљевске ниже гимназије вели: Једнио питање којим се савет проФесорски у

Нека ми се дозволи овде једна примедба. Свакоме ће чудно бити, да се Ганова Физика, која је онако добро примљена у нашој литератури, за две три годиие њенога зкивога у нашии средњим школама тако брзо изгустира. Да ли она одиста не ваља, нли је друго нешго томе узрок ? Ја лично пмам врло добро мишљење о Гановљевој Фнзици, и радовао сам се кад је српска држава помогла те се она пренела у нашу у опште сиротну а у науци самој још сиротнију литературу. Што јој се пребацује опширност, то, по томе моме мишљељу, не да је мана, но баш за вредна наставника и вредна ђака врло добра страна. Оамо у трома и невешта наставника и у лења ђака то може бити мана једној ипаче доброј књизи. Најпосле, ако би то и била мана за ниже разреде,

где се мањи обим знања тражи, и где су деца неразвијенија; али за више разреде никако није. Ђаци виших разреда гимназије погпуно треба да изнесу онолико знања из Физике, колико га нма у Гановљевој Физици. И, сем неколико погрешака у преводу и поправака које би и сам преводилац можда имао да учини при прештампавању, по моме мишљењу, Гановљева би Физика не само могла до остане у гимназијама, већ и да буде оно што је критика ишчекивала од ње, кад се она појавила. Само би Физику ваљало увести и у ниже разреде и за ниже разреде би ваљало онда паписати краће и згодно делце како. Друго ће нешто битн узрок тој недаћи. 1 8 79 године купио сам ја па београдској пијаци једиу Физику. Ја не знам од куда је она дошла на пијацу. Тек види се, да је она била у школи и да је (( спршена». У њој беше изостављано, и изостављено толико, да кад би чевек покупио и саставио само оно што није изостављено не би изнело више од једнога „диктандо 0 или од једне обичне школске књнжице, коју деца уче напамет. И врло је иитересантно шго је изостављепо. Изостављепн су сви примери и опити и описивање појединих машина. И остала су сама правила и изводи, који су сами по себи, разумо се, као и све друге деФиниције и апстракције неразумљиви и тешки. II кад то покупите у памети, па предате деци да га уче, ви место жнве и занпмљиве наук.е Физике имате један прост Физикални костур пун таме и мртвила. Хоће ли сада бити крива Ганова Физнка, ако деца морадну ове апстракцпје да уче напамег, ако осеге тегобу од тога, и ако је омрзну ? На сваки пачин, неће. Ко је онда крив? Крив је наставник, који није схватно Физику као науку, и то као експерименгалну, живу, науку, где се опитима све појаве производе и виде па се из њих изводе општи принципи. Онда би књнга деци служила за оно што и треба да буде, за просто читање и понављање онога што се на експерименту у преданању видело. И онда, што је оиширнија, то је боља. — Што се тиче специјално онога случаја у крагујевачкој гимназији, ја бих био слободан да потврдим, да је баш тај случај ту. Пре неколико година и ја сам био у тој гимназији, када су иете прилике биле однјсно овога предмета које су и данас. Простор и ово место не допушгају ми да се упуштам у првчање тачно о свему, како нам је овај предмет предавап. Лли ћу само да споменем кратко : да нам је тај предмег (( диктиран» по једном рукопису, коме ваљда има 2 0 — 3 0 година, па смо после то дикгирано учили дибидуз напамет у правом смислу те речи: Мени Још и данас стоји насликана електричка машина, коју сам ја сам насликао по ономе опису у (( диктанду», те да бих тако могао створити себи представу : како изгледа то чудо, те да бих лакше могао запамтити оно диктирано. И кад бих Ја данас могао да нзнесем свету ову слику, која ми је давала представу о електричној машини и електрицитету, свет би се чудио : да је и го некад могле да буде елекгрична машина! Па да ли је онда крива Ганова Физика?...