Просветни гласник
84 4 ДУХНАСТАВ к
течају ове годпне бавио, то је питање о предаиању оиште историје, па пме: у којој опширности да се предаје општа историја ? И санет је проФесорски ово питаве расправио : да се из Историје Иловајскога изостави сувишно набрајање имена и година, и да се у предавању помињу само они догађаји и оне ствари у којима се у крат*шм цртама огледа суд на рад и живот једпога народа." Дирекгор чачанске ниже гпмназије вели: ,У току школске године, проФ. савет није расирављао опште пп специјадно питање о наставп, него је то било остављено да се учини 110 свршетку шкодске године". И даље нам се не нрича је ли то учињено „но свршетку школске године," и, ако је, како је? Заступник директора гимназијске реалке књажевачке каже: ,Колегијум проФесорски саветова г је се у току ове школске године впше пута о питањима, како би се могла унапредити иросвета у опште у нашим школама и доћи до могућне једпобразности и што веће потпуности у настави, а по том н о унапређењу и наставе и нрибављању научних средстава у овом заводу посебао." Што се тиче општнх иптања, вели, савет је дошао до закључка да би неоиходно било, да се израде стални и са свим потнуни и до ситница изведени програми за сваки предмет." Даље, „саветујући се о унапређењу свога начина предавања и наставе у овом заводу наставници су се сагласили да у слободним часовима по могућности походе нредавања својих колега, како бп се после могли успешније обавештавати радећи о бољитку самог иредавања и изналажењу начина да предавања буду учепицима што доступнија." Не вели се даље ништа, јесу ли наставници ово и чинили. Даље, »односно унапређења завода у погледу материјалном колегијум се сагдасио да поради на оснивању научне библиотеке прп заводу". За то јеприредио на НовугоДину једну „Беседу", г која је донела заводу 642 дин и. 50 књига „Кас1а" југословенске академије." „Поред свега тога колегијум се саветовао и о другим ситнијим иитањима. Ну како ова саветовања и резудтати њихови нису били званичпе природе, то о њима нису доношене саветске одлуке":.. Заступник директора милановачке гимназијске реалке вели : „Савет ове гвмназијске реалке нпје се бавио
И 1! А С 11 11 Т А Њ А званично никаким специјалним питањем о настави, нити су она у Форми решења расправљана. Онако међу собом обавештавали су се наставници о млогим ситвпјим, ма врло важним питањима из наставе, као: учењем на памет," „давањем кућевнпх задатака", „задавањем из књиге" п т. д. Но ова су питања од мање вредносги и познатија су да савет не налази за потребно, да даје на њих одговор." 1 ) Дпректор пожарезачке ниже гимнаеије вели: На 3.тачку расписа одговарам ово: у течају прошле школске године проФесорски савет ове школе — држећи да је за што потпуније образовање нужно да се ученик још из раније навикава да своје мисли уме брзо п леио да искаже и у нисменом говору, радо је прпхватио 1 вредлог мој којп је ишао на постигнуће горње цељи — и усвојпо је моју мисао: да је један међу путевпма, да се до умешности и лакости у излагању својих мисли и лепог стила дође и тај да децу још израније треба навикавати томе." (Кад је ово само „један међу путевима", онда бисмо одиста ради билп да знамо: који су то други?) Тако су постали у овом заводу двомесечни аисмени исиити , којп су вршени из свију обавезпих предмета под надзором дотичпог наставника." Даље нрича, да у томе заводу има доста женске деце, па како се нада, да ће кроз кратко време бити још већи број, то је савет по предлогу његовом решио да се то достави општипи „да се тој могућпости спреми земљпште", п он је то решење доставио општинском преставништву. „У истој седници г. проФесор Миханло Банић дао је израза мисли, да би \ г з напомену о могућности скорог нодизања више женске школе ваљало општипском представништву нагласити потребу п корист подизања више гимназије у овој вироши. Савет држећи да и ова напомена из раније може имати жељеног успеха и ову је мисао усвојио, а ја је општинском суду доставио". Више ништа. Занамтно, да је ово било „у истој седници." — Заступник директора лесковачке ниже гимназије пашао је за добро, да о овој тачки ништа и не рекне, него даје просто прескочи. Ј ) То би било иотребно. (Наставнће се)