Просветни гласник

В Л С II II т А Њ Е К А О II А У К А

ВАСПИТАЊЕ

ГЛАВ^ Очнгледн (Наст ГеограФија Цељи ГеограФије врдо су тачно обележ;'не. Њена је оенова насељена зеиљина новршина. Она обухваћа еве и по томе је скедет цедога снољњега света у ономе правилном реду, како се он налази. У онште узевши ГеограФија даје свакој ствари своје место, и нснуљава свако место. За ГеограФију је нотребно највише чисте снаге схиаћања у њеном нотнуно стварном значењу на сунрот ономе схиаћању, које ее врши на оенову духовних узбуђења (оеећања) и уобразиље. И сама овл околност иоказује, да изучавање ГеограФије долази много доцније, ношто дете има врло мало снаге за конкретно схваћање; иа и то се мало утицајем јаких осећања смета и снречује. Један дугачак низ лредавања о дредметима еиољњега света, који се нонаособ посматрају — корисне снраве, минерали, биљке и животиње •— служи у неколико као цринрема за велику геогра®ску област. Ади ова обдаст почиње саједним са свим новим радом снаге схваКања, која треба да се припреми и заснује једном нарочитом и засебнам врстом поематрања и искуства. Н"ајпростиј и геограФски иредмети —■ брежуљак, река, равница, мора. вароши — сачињавају огромну количину нојединости, док међу тим идсја науке томе баш и тежи, да ове маее које површину насељене земље сачињавају, доведе у пзвесну правилиу поделу и грунисање. Да би се у очигледној настави могло нредавати о елементима Геогра®ије, ни на који начин не могу бити за то довољни они утицаји, што их је дете од осам нли девет го-

КАО НАУКА д (ра Вена ОСМА а н а с т а в а авак) дина случајно добило. За то би било нужно, да се са ученицима предузнмају нарочитп излети, те да им се тако да прилике да иосматрају предмете своје околине и целокупан изгдед њен са нарочитом пажњом, и да им се покаже варош или село као једна целина са њеним деловима и целокунним изгледом. Прве геогра®ске утиеке, требадо бп ученнк да добије еа какве узвишене тачке, одакле се на далеко п добро видн сва околина, ако се хоће да он ГеограФију изучавапрема законима духовног развитка, који захтевају на најпре дође конкретно схваћање истинских нредмета. У једноме месту које је равно н монотоно, тешко да ће ее моћи наћи нотребног материјала за геогра®ске нредставе, као што је онет с друге стране еа многим људима, који живе далеко од мора, те никад неће добити верну нредставу о мору. Мадо ће бити таких ученика, који не би имали неку иредставу о каквој текућој води, помоћу које могу онда и реку представити као једну водену масу, која се сама креће. Али ГеограФија неке реке у њеном нотнуном обиму, потребује извесног знања о иланинама, долинама, равницама и морима пли језерима , јер ово служп као потпора за разумевање првога. Па опет, ма колико да је толика и недовољна припрема за предавање Геогра®ије, ипак учитељ заслужује нохвалу, ако он пажњу својих ученика обрати на њихову околпну, и ако се постара на основу оних представа, што су их ученици стекли посматрањем околине у еамој нрироди, и изведе и створи у њнма и елике о оним местима, која су друкчија; ако он искуство ученика о топдоти 99