Просветни гласник

846

В а СПИТАЊЕ

и светлосги сунца код нас, о киши, врућини и хладноћи, о снегу и леду на то умедне унотребити, да помоћу тога да ученицима иојам о земљама. у којима траје скоро ненрекидна врућина, и о онима, где траје снег и лед три четвртине године. И све то служиће само као умесно и добро неговање снаге за иредстављање, помоћу које се долази до иетина и сазнања. Поглавита погрешка, која се овде може учинити и које се треба клонити јесте то да се не нређе ире времена на оне облике геограФског знања, који стоје на високом степену. Ако изаберемо .један од велнких геогра®ских елемената — на иример, реку — за једно нредавање, онда се морамо са свим тачно држати закона илн методе, која важ,и за очигледпу наставу. У колико је већа тешкоћа и обим представе, у толико се више мора пазити до иајмањих ситница како на иостуиност тако и на једииство. 0 поступности већ смо нешто говорили и баш ова је тачка за ову врсту нредаваља још по требнија, него за она, о којима смо раније говорили. Што се тиче јединства у у нредавањима, ту ће увек за учитеља бити један од нарочитих задатака, да се строго држи тога, и да не нодлегне искушењу, иа да се удаљује од нрвог нредмета о коме, цредаје, и да не зађе у сувишну ошнириост и застрањивање нри објпшњавању. А ово је баш нарочито нужно код ГоограФије. Тако кад се узме река, као један геогра®ски пред- мет, за нредавање, онда је ту нре свега иајглавнија ствар, да се ученику изнесе слика о сливању воде у главну реку са свима њеним приточицама и огранцима, иочевши од подводних брежуљака и извора у бреговима одакле иотоци, реке и речице постају, које се у главну реку сливају. Да би се изнела велика слика речнога корита (речне области) заједно са свима иритокама, и то онако, као кад би се све

то иосматрало из ваздуха над том обла-шћу (Уо» - е1регбрес1;1те), морају се пре свега споредни односи изоставити. Ако ли се при томе додирне и киша, као први узрок свега тога, онда не би требало о њој ништа даље да се говори, већ само да се сиомене тај Факат; исто тако у овако предавање не снада ни објашњеље многобројних другпх односа реке на нример, у погледу наводњавања и утицаја реке на плодност земље, у ногледу пловидбе и снабдевања вароши са водом итд. Долина и брежуљак већ су ученику иознате ствари, а ово опет стоји у свези са реком. Улив највеће реке — која је изнета са приточицама својим — у океан, треба само споменути, и не упуштати се ни у како даље објашњење. За једну недељу дана довољно Ке се урадити, ако се настављањем и исаитивашм схвати, и заиамти слика једне од тиискит, река са свима пеним иритокама, огранг^има, иотоцима и каскадама. Ова сравњпвања и упоређивања треба да се оставе за једно или вишо нарочитих предавања, у кој има ће се реке узети и обра1>ивати као једна класа предмета, и ту ће се изнети и показати како разлике тако и сличиости између нојединих врета река. И друга објашњења која смо искључили из оваких предавања, као што је на пример оно да се не сме застрањивати и удаљавати од правога предмета сувише оитаирним разлагањем, вреде у потпуној мери и за иредавање о реци. И овде се, све оне друге ствари морају, истина, изучити у свези еа реком, али опет свака има своје нарочито место и одређену свезу. Киша као последњи извор реке, припада у Физичку Геогра®ију или у Физичку науку Метеорологије. Оировођење воде из појединих река воденим каналима у друге роке и места, припада такође са свпм другој области, која се опет може на више иододељака раздолити, а значај река за вароши и подмиривање варошких потреба и многих угодности номоћу речне воде, може