Просветни гласник

847

се тек доцније потпуно објаенити, премда се и оие тачке могу споменути на различним местима ранијпх предавања, а нарочито у ономе, кад се говори о води, која је полазна тачка за многобројна предавања у очигледној настави. Узрок и последица увек представљају један однос, који производи утисак; али за такав је утисак потребно духовно напрезање као и за сваку другу апстракцију, па с тога се он може образовати на уштрб конкретних представа. За цео даљи рад са свим би добро било, да се ученпк упозна и да добије верну слику о речном кориту, као што се оно оком види, а да се при томе не узима у обзир нити да се објашњавају и посматрају многобројне последице и користи, које стоје у свези са реком, а и овде би дале повода да се о њима говори. Ако ли се ово последње изнесе у неком другом наставном предмету онда ће то имати утицаја и на конкретну предстапу, јер ће оснажити н потпомоћи њене пајважннје саставне делове, а оиет целокупна слика неће се ни мало ослабитп. Кад посматрамо кишу као последњи извор реке онда ће бити од врло велике помоћи за схваћање речне слике оиај утицај, који киша тиме вргаи, што притоке реке набујају и придођу, те се тако иовећа маса воде п у главној реци, а и њена снага умножи. За прве стадије очнгледне наставе, биће врло згодан предмет за предавање варош по што она стоји у свези како са Географпјом , тако и еа другим деловима наставе. Али, и у овом се предавању прво на онај исти начин горе, мора ирва пажња обратити на тачно схваћање саме слике, и треба се клонити сваког опширнијег објашњења све дотле, докле ученици не добију јасну представу о са,мој вароши. Кад се пак удоцнијем времену почне опет говорити о овоме предмету, онда се могу у нарочитим одељцима узети у носматрање и варошко уређење, и то објаснити са евима интересантним појединостима варо-

шкога живота и варошких установа. Међу тим сравњиване различннх варогаи са изногаењем њихових разлика и сличности треба да дође у нарочита предавања, у којима ће се о варогаима говорити као о једној класи предмета, и при томе ће ноједине варогаи иослужити као згодни нримери. За схваћање изгледа појединих геогра®ских предмета, могу се узети у помоћ скице по природи. Али при томе наступа једна нова онасноот, а то је : гато се схваћање оригиналне истинитости, којаје за снагу схваћања у детињем добу доста тегака ствар, потискује лакгаим схваћањем самих скица. И старо и младо подједнако су наклоњени, да кад једну добру слику виде, саму слику посматрају и не мислећи ни на шта даље. Све иредстављање, скице, карте и т. д. имају једнаку тенденцију. Најбоље помоћно ередство за ГеограФију, јесу модели, и кад би се у самој школи могли таки модели у довољној количини да нанраве, онда би било много лакше дати представу ученицима о опгатем облику земаља '). Доцнија предавања у којима се сравњују различне земље у погледу њиховог релативног положаја има ће у претходноме чврсту основу, па којој ће се моћи дал>е изводити. У упутствима за ГеограФију често се напомиње како је нужно, да се ученици на тај начпн упознаду са значењем карата (геограшскпх), што ће им се показати планови гаколе п њихове познате околине. И доиста, за доцнија преданања из ГеограФије карта је један од најиажнијих предмета. На њој се може видети положај појединих земаља, ток река, облик нриморске обале и све остало Ми ћемо показати у једном засебном чланку «1'учни радови у оиновној школи да је ово пе само могуће, него н да не може ни бити добре и успешне наставе без тога. Ту ћемо видеги да је само ручни рад у стању, да оваку наставу у земљопису, као и у многим другим предметима, створн. Мп ћемо иоћазати и вако се то може извести. Преводилац. 99*