Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ И ПОЛ.СКА ПРИВРЕДА

859

израза, и ако се ништа не чује ? Признаће се, да је таленат за уношење нових идеја у душу само преко очију и номоћу нокрета, К0 Ј И ) су још бољп него н наших говорника, у неку руку већи него онај за изазивање идеја у свест, које су се већ раније стекле помоћу утисака гласа преко органа за слушање, чему је још номагала Финоћа пипања, које је тодчко извежбано, да може распозпати и пајфи ниједелове испупченах слова. Мисмо одавно желели, да ода.мо достојну пошту и оцену о раду господина Абе Л. Еис ; и сретни смо, што то можемо да учипимо у овако згодној прплици. Држимо да ће н наши читаоци у овом погледу бити с нама једпог мишљења. 13. ГЛАВА 0 језицнма, Математици, Историји и т. д. За учење свију ових нредмета биће од велике помоћи књиге, које смо ми почели штампати за слепе. Почетнпце за језике, Математику, Историју и тд. биће нрве књиге ! за слепачку библиотеку. Књиге, које би какав ј слепац сам сасгавпо, и које би нашле одзива код публике, биће такође поред осталих у овој библиотеци. Ми ћемо се старати, да уз те књиге дођу и друге, које ће и срце и дух I наших слеппх ученика, образовати и красити

узевши религиЈу као основу њихове науке. Номоћу сличних принципа, ми ћемо гледати да у њихову душу улијемо љубав за испуњавање дужности, а парочито да буду благодарни ирема својим добротворима. Упознавши их с интересантиим појединостима из Историје, ми ћемо их научити да познају свој народ, и да се поносе што су синови Француског народа. Ми ћемо их упознати са најважнијим догађајима из Фраицуске историје и изпети им слике и црте доброте, племенатости и човечпости, које се налазе у историји поред прича о јуначким и ратничким делима. Али нре свега ми ћемо показати слепоме, да су се Французи у свако доба одликовали иепоколебљивом оданошћу своме краљу ; а нри верном онисивању једнога владара, који већ својом личношћу ову оданост улива, а правичношћу п доброчинством још јаче одржава и појачава то нагледно осећање, и слеп ће осетити, као и ми , да је најбоље оно стање у једном народу, где су милијуни поданнка као једна породцца искупљени око владара као свога оца, кога сви воле и по штују, а он се стара о добру свпју,"

(Наставиће се)

БАСПИТАЊЕ И ПОЉСКА ПРИБРЕДА У НАШИМ ОСНОВНИМ ШКОјЛАМА

Задатак јеосновне школе „да наставом и васпигањем ншри но народу основе знања, вере и иаравствености и да спрема ученике за грађански живот и за учење у средњим школама 1 ) То је задатак садашње наше основне школе. Но ако се вратимо за 20 година у назад, видећемодаје основпој школи био главни задатак да научи своје ученике „науцп христијанској, писању, читању, рачунању и појању." 2 ) Ако севратимо још у назад — у годину 1857 — наћи ћемо да је за-

') Члан 1. закона о осповним школама од 31. Дедембра 1882. г ) §. 1. Закона о устројству основних школа до 11. Септембра 1 86 3 године.

датак основне школе још на мање сведен јер закон од 22. Августа 1857 одређује да основне школе постоје само обштинама црквеним и при црквама*. Основна је школа више као неки додатак цркви, она постоји више цркве ради него себе ради. Из ово неколико редака види се како се основна школа у Србији иолако одвајала од цркве и манасгира и постајала самостална установа. Данас нема школа с црквом скоро никаква посла ван што су учитељи дужни певати у цркви и водити децу на службу. Данашња основиа школа хоће да васпита, да спрема за грађански живог и за учење у вишим школама. Иитање је на који начин мисли основна школа да изврши сва три своја задатка ? Како