Просветни гласник

862

ВАСПИТЛЊЕ Н ПОЉСКА ПРИВРЕДА

Осим књиге па човека утиче још и друштво и занииање — рад. Није све једно каквим се радом бави човек у првим својим годинама. Ми впдимо сваки дан ио шкодама ведику разлику између деде — готоваиа и кондпцијаша. Они први иду у школу „под морање'. Кад дођу дома нађу све „умешено па обешено". Ови други морају у првим годипама својим да зараде кору хлеба, Таквих је много у нас *. Па како се у тим ирвим годинама разликују једни од других. Раздикују се рекао бих не само по памети по »двојкама" и „петицама", но и по понашању у опште. Та раздика у занимаму прати нас доцпије кроз цео живот. Нема дакде никакве сумње да ће и рад у пољу и у шуми утицати на учепике у основпој ШКОДИПитање је сад: како пе утицати пољска иривреда на ученике основне школе ? На првом месту пољска привреда ариближиКе ученике ирироди, а за тим научи&е их како Ие у „зноју лица свога јести хлеб свој". Ова два момента од највећег су значаја по васпитање ученика. Човек је у опште производ окодине у којој живп, а његов карактер зависи од друштва и занимања његовог. Ако дете прибдижимо нрироди, што ће пољска привреда учинити, ми ћемо му датп иридике да најпре иосматра живот* у природи. Оно ће тамо наћи толико иптереса кодико пигде на другом месту. Природа ће бити за њега неисцрпна књига. Што је дуже чита биће му све милија. Оно ће најпре трчати за шаренпм дептирком, па ће брати цвећа, молиће пужа да пусти рогове, бегаће од змпје, а волеће тицу; тражиће гнезда њихова и покушаћеда их одгаји. Доћи ће доба жетви и косидби, берби впнограда и шљива. Све ће то битп најпре депа забава, депша но ма каква друга. Кад му се пак стану кази1 У београдским средљим шкодама: гимназији реалии и двема нижим гимназијама има све а 980 1 ; ака. Од тог броја било је прошде године 71 бдагодејанац а 1 У6 послуживадо је. Осим тога тражили су нослуживање и благодејања, али нису добили ни једно. ни друго њих 157. Свога дакле пуких сиротана било је 4 2 4, а то ће рећн скоро половпиа свију ђака. На све те еиротане (благодејанце) држава је трошила 10-500 динара.

вати узроци са којих што бива п како што бива, тад ће од простога посматрања прећи к ироучавању. То је други ступањ рада детнњег у ирироди. Сад ће иастати загдедање н завирпвање. Пређе је видело само како шљива цвета, како винова лоза; је ли зреда пшеница за жетву, загдедаће је ли зрно „честито" или „језпчно". Ово је ново доба у животу дечијем; дете ћз почетн да се пријатељи с природом. Дотде доведа га је основна пижа школа. Тако већ у неколпко спријатељена с природом нрихваћа га пољска нривреда. Она га изводи у поље и у шуму, те-му казује зашто што бива и шта све треба радита па да буде ово или оно, овако пли онако. Овакав рад од одсудног је утицаја на дете. Природа по себи величанствена је. Нико до данас није ништа ленше од ње створио. Не зна човек на коју страну да погледа, а да се не чуди њеној дивоти. Из једне исте земље расте цшеница и коров, у једној истој њиви успева и цвеће и конрива; у шуми живи и тица и зец и вук и медвед. Она ствара из једнога зрна хиљаде. Што ми нисмо кадри никад да урадимо то она уради. Нрпроду ће ученик иознати као свога правога прнјатеља. У њој нема дажи, нема притворства, ни Фарисејства. Што јест, јест ; што није, није. Једнакп узроци једнака дејства. Ако радиш имаћеш, ако не радиш не ћеш нмати. Црирода не зна за протекцију. Њој смо сви једиаки. Ленштина умире од глади, радник бдагује. Погрешке она не прашта никоме. „У зноју дица једнте хлеб свој." То нам она на сваком кораку казује. Нема ината, нема насиља. Нпти се она да ломити, нити хоће нас да сломије. Све су ово тако узвншени моментн да их ни у једној књизи не ћемо наћи, а сви су онет тако васиитии како се само пожелити може. Законодавац захтева од школе васиитане људе. Неће само оп „ госиоду младиће "; њему требају људи у иотпуном смислу те речи, људи „на дивану н мегдану", људи који ће умети и хтети да раде и да зарађују, На одрасла човека врло миого утиче кад може да каже да је његов рукотвор каква ствар, да је радом што привредио. Куд и камо и више то утиче на дете. Треба само покушати те једном иди два пут признати рад