Просветни гласник

О КОМЕТАМЛ

863

детету, па ћете видети како и оно само иочиње себе вигае да цени и штује; треба детету дати прнлпке да оно само види ресултате свога рада. Па ма како да је мади тај ресудтат треба му га признати. То је иут којпм се дижу деда до људи, до грађана корпсних и за себе и за друштво у коме жнве. С овога гдедишта које изложих полазе све новије школе. Саморадња и буђење свести у деце да су привредилп што било себи, било другима, тоје основа за најбоље развиће свакога детета. Саморадња води самосталности, ато је пдеал

коме сваки свестан човек тежи. Зар и хоћемо што друго но да нашу децу начипнмо самосталним и вреднпм грађанима? Свако је занпмацге часно. Сваки је рад за поштовање и ни један не треба деци заностављати. Она ће у свакоме раду наћп занимања п сваки ће рад на свој начин на њпх утицатн. Неће остати без утицаја на дете ни занат, пи војнички носао, ни нрост непромишљен телеснп рад. Но свакојако друкчије ће утнцати на дете један, а друкчије други рад. (Свршиће се)

0 КОМЕТАМА

од

&-К. ЖЗамена ПРЕВЕО ЗДРАВКО РАЈКОВИЂ

(Свршетак)

Цреврат бн могао нроизаћи из .случајаса свим друге нрироде о коме астрономи овога века не сумњају ни мало. Прогрес Физике у последње време упео је једну радикалну иромену у ндеју коју имађаху о тонлоти; она није никако више један Флуид који се скунља V телима, она је молекиларно кретање подобпо крегању које производи звук. Кад клатно удари у звоно, оно ночне вибриратп:то је звук. Тако исто, кад се оловно тане судара са каквом гвозденом плочом, оно изгуби своју брзину, али његови молекили наслеђују од пзгубљепог кретања и ироизводе врло брзе осцилације, то је топлота; то није дакле нигата друго него преображај живе силе, и може се израчунати са тачношћу количина тонлоте која се рађа кад једна позната маса нређе из кретања у мирно стање. Ако би на пример, земља, чију брзину и масу познајемо, бнла заустављена на један иут у своме кре!ању, опаби нроизвела толико топлоте, која ие само да би је могла истопптп, него и у пару потпунце да је претвори. КатастроФа би била мало друкчије грандиозна, него што то претпоставља Моперти. Зар се не би могла пр 'писати једној акцији исте врсте запаљења, изненадна засветлења звезда која су констатовапа иа пебу у разним еиохама? Ио томе

ми би моглп израчунати загрејаносг коју би претрпела земља у след судара с каквом звездом чија је маса десет-иљадати део њене масе а која би се ириближавала нознатом брзином, било би пропорционално четвороуглу те брзине, претпостављајући је управљену периендикуларно орбиту; било би дакле једее стотините степена ако би била равна једном километру на секунд, од 1°, 1 ако би бпла од 10 километара; а ако би брзина судара била од 100 километара, земља бп се загрејала до 116 степени, све воде на њој претвориле би се у пару. Велика оиасност од једног сукоба још је мања дакле у меканичним последицама него у прегрдној температури која би му била последица а којој би подлегао потпунце живот. За тај преврат имала би још једпа онасност која би довршида уништење. Спектрална анализа нашла је у ореоли комете, и то у свакој комети, азотних и карболних гасова; они су по све неспособни за одржање живота, неки су жесток отров; такав је прусични ацид. Одиста ми треба да желимо да нам се не деси такав догађај, и ми смо врло срећни што је он тако невероватан. Но има више вероватности да се може сударити с репом, то би се неизбежно догодпло ако би комета била у конјукцији са 101*