Просветни гласник

958

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

Јосиф оде управитељу, сазнаде истину о ономе исто му је казао, ослободи роба, а унравитељу удари 50 батина н баци га у ланде. 8. Реформе у црквн Године 1781 (15 Октобра) Јосиф је издао славнн вдикат триљивости, којим је Дутеранима, РеФормнранима и неунијатским Грцима дозвољена слободна и јавна служба и дата им сва права као и католицима. Само што њихове цркве нису смеле имати тороње и звона, а ни капије са улице. Католичка црква остала је државна црква али су остале цркве од ње одвојене и постале независне. Никаква була папека није смела бити објављена без претходног одобрења царевог. Од 1443 калуђерска и 623 калуђеричка манастира Јосифје оставио само 700, који ће се бавити наставом или неговањем болесника. Држави је остало тиме много хиљада људи, који су свој живот у лењости проводили. Добра укинутих манастира Јосиф је унотребио за заводе од опште користи, т. ј. за оснивање нових народнпх и научних школа, за болнице, куће за сирочад, куће за находчад и друге сличне заводе. Служба се морала служити на немачком језику. Свето писмо иреведено је на народни језик. Путовање у света места, које је често било узрок разним неморалностима, укинуто је. РеФорме цареве произведоше огорчење код духовништва, а нарочито код римскога двора. Године 1782 крену се иаиа Пије VI на иут и сврати у Беч, да својим личним присуством и наговорима задржи цара у његовим ре®ормама. Јосиф нрими поглавицу римске цркве са особитим почастима, али од својих намера не хте одустати, и папа се морао вратити без успеха. 9. Дарске речи и дела У држави је Јосиф хтоо да буде само први чиновник. Због тога нпје трпео ни-

каквог посредника између њега и народа. Пред вратима његове собе у којој је од јутра до мрака радио, стајала је увек гомила људи од свих сгалежа, који су могли слободно пред њега изаћи п с њим говорити. Јосиф је излазио од времена на време на поље, узимао им је њине молбе и водио их у собу, да му кажу све, што им је на срцу лежало. Још његова честита матп увела је била многе ноправке, укинула ј ј мучења, спаљивање вештица и инквизицију. Јосиф задоби вечиту славу тиме, што је Еврејима дао иста права, која су имали и остали аустријски грађани и што је сељацима осигурао право својине. При томје изговорио ове царске речи: „Права је будалаштина веровати, да је власт заузела земљу, пре него што су је заузели поданици. 4 ' За доказ како поштује еељачки сталеж, путујући кроз Моравску дође једном сељаку, којп је плужио, узе нлуг у њега и сам је илужио, док није узорао једно иарче земље. Моравци чувају за спомен овај нлуг, којнм је цар орао. 10. Несрећан свршетак И ако је цар мислио добро о својим поданицима, онет је већина сметала његовим намерама. Место да га воле, као што је он то заслужио, ножњео је свуда мржњу и неблагодарност. Кад је овако било у Аустрији, онда је још горе било у Угарској у Нидерландији. Угарска, као засебна држава, имала је своје сопствене законе и слободе. Суђењеје било заведено на латинском језику, које је сваки Маџар разумевао. Али Јоснф је хтео да у евима његовим земљама буде општи језик немачки. Ко од чиновника за три године не научи тај језик, морао је службу изгубити. То беше и сувише велика строгост која раздражи све духове. Још рђавијо је ишло у Нидерландији, садашњој Белгији. Овде је он завео више корисних уетапова, а нарочито бољу наставу