Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

959

за духовнике. Али ово се није допадало епиекопима, те јога вигае раздражигае иарод који и иначе не бегае задовољан. Тако године 1788 искрсну Формална буна. Јосиф попусти али беше доцкан. Силом се није могло много извршити, јер се његова војска тада борила противу Ту]»ака, те је он морао доживети, да се његове нидерландске провинције проглаее за независне. Поход прогиву Турака свршио се такође несрећно, и тако је већ начето царево здравље потресано жалошћу, која је непрестано гризла његово срце. У Угарској такође је племство побунило народ противу цара. Јосиф бегае принуђен, да све своје реФорме унигати. Знајући, да је он само добро хтео учинити, рекао је: „Ја желим, да се на моме гробу напише: Овде иочива владар, који је имао чисте намере, али који је био несрећан, да види све сво.је нланове уништене." Он умре 20 Фебруара 1790 године. ШЕСТИ ДЕО СЛОБОДЊАЦИ Вашипгтон 1. Као што је познато, откривач Америке Колумб, ступио је на тврду земљу овога дела на свом трећем иутовању. Готово у време (1497 г.) отјловио је из Енглеске један дрски Венецијанац (Јован Кабот) по атланском океану ради открића, изигаао на обалу Новог Фунланда и Виргиније и открио Северну Америку. Само гато овај неизмерно велики део земље, који је колико цела Евроиа, беше тада и дуго но томе једна страшна, сурова гаумска пустиња, и у њој не беше ништа гато би жудњу за златом жедних Европејаца могло расналити. И тек 1706 године дођогае исељеници из Енглеске да се овде настане. Јога тада положигае они темељ садагањим државицама, које се умножигае, које се јако увећаше кад наста гоњење католика у Енглеској. Сви земљорадници,

који се настанише у ове земље, морали су ее борити еа великим тегобама, да шумовито и блатно земљиште учине плодним. Како су исељеници у ове пределе били људи, који су због религиозних гоњења овамо нобегли, то су они били најслободоумнији и најчеститији људи на целој земљи. Њихово приљежање при обрађивању поља и вештина у риболову учинило је те су брзо постали богати људи. Само трговина и индустрија није им могла брзо напредовати, јер су их Енглези својим богаством јако у томе еметали. Ово је давало повода кријумчарској трговини, која се нарочито тада развила, кад су Французи иосели нроринцију Канаду и одавде Енглезима чинили све могуће гатете у њиховим нровинцијама. На скоро се због тога от.шчео рат између Енглеске и Француске, и у тој борби иојави се човек, који је био позват да сво.јој отаџбини задобије независност и положи темељ слободним северо-америчким државама, а сам себи да задобије меето међу најзнатнијим и најодличнијим људима свих времена и народа. Тај чов >к јесте Ђорђе Вашингтон. 2. Ђорце Ватпингтон био је син једнога богатапта и родио се 1732 године у Виргинији. На 55 година ире тога доселио се његов деда из Енглеске у Америку. Већ као десетогодигањи дечко изгубио је оца, и његов управитељ добара, један честит и ваепитан човек, учинио је све да га добро васпита и да му тиме накнади тежак губитак. Под његовим руковођењем Ђорђе је учио св 1 , гато му је доцније могло требатп а његова изванредна даровитост и способност чинила је те је веома брзо напредовао у свима гранама наставе. Нарочито је волео Математику и војне науке, и у њима је добио тако одлична знања, да је већ као двадесетогодигањи младић постао мајор у војсци своје отаџбине. Кад су се Французи почели утвр113 *