Просветни гласник

ВАСПНТЛЊЕ КАО НАУКА

никад се неће потпуно појмити, сем оне неколицине, којп схвате највишу или научну методу. У нижпм стадијама школске наставе мора се поглавита пажња обратити на лакоћу и тачност нри рачунању обнчних арнтметичких задатака. Ово мора бити ресултат непрекидних веџбања, која годинама трају ; а брзина у рачунању добиће се помоћу специјалне дресуре у усменим рачунањима. У васпитању има један важан принцип економпје, који се на Аритметику иримењу,је, али који не важи само за ову науку. Тај прпнцип састоји се у томе, да се питања или веџбања употребе као медијум корисних поука. Место да се при сабирању, множењу, одузимању, дељењу употребе прости бројеви, који немају никака значења, ми можемо после свршетка првих припрема тако удесити, да свако питање има у себи и но какав важан бројни податак, који се односи на Факта у природи или у људском животу, и на тај ће се начин највише узети у обзир потребе и захтеви ученика за њихов будући позив. Није овде главна ствар да они оваке рачунске задатке на памет науче, нити њих треба ирекоравати ако не обрате велику пажњу на оне податкз, којп су задатцима с ци®рама изнетп; главна важност овога лежи у томе, да се пажња у онпм моментима, кад она није скренута на тешкоћо чисто аритметичкога рада, узгред обрати на бројеве, који се у нитању (рачунском задатку) налазе, и да се они тако и заиамте. Тако, на пример, могу се најважнији хронолошки податци у најразноврснијим питањима изнети. Неколики задатци за сабирање и одузимање, који се односе на владавину појединих краљева и царева, били би као помоћно средство да се овн владаоци запамте, и ово у толико пре, што главни циљ тога веџбања није управљен на памћење тих Факата. Онако нроста аеџбања у одузимању, као што је на прлмер : колико

је нротекло година од смрти Карла Великага, до свршетка тридесето-годишњих ратова, при чему су податци или у питању дати или су из неког другог веџбања нознати — такви задатци служили би, да се иоред бројних односа, и остали податци запамте боље. На сличан начин могу се у разноврсне рачунске задатке уплести и важни геограФски бројеви, и тим начином занамтити. Односи величине, област и становништво појединих држава ; односи између земље обрађене и необрађене, број становника великих вароши, земаљскп цроизводи, трговина и порези, и све остало што даје основе за политичка разлагања и стоји с тиме у свези — све то може се боље и трајније запамтити, ако се уиотреби ири рачунању као аритметичке бројне вредностп и тако често ионавља. Обичне мере дужине, тежине и заиремине, треба да су евакоме добро познате, и ово се може тако уплести у рачунска веџбања, да ученик, хтео не хтео, мора обратити пажњу и запамтитн их. Већ и само писање таквих ствари на табли, да би се ноједпни задатци разрешили, чини, те је ученику скоро и немогуће да не обратп иажњу на њих. Један Факат, који је за обичан дневни саобраћај од велике важноеги, јесте однос тежине нрема запремини, којисеодређује по односу појединих тела према води. Једна кубна стопа воде тежи 624, Фунте, а један галон 10 Фуната; с оваким сгварима треба да је сваки добро уиознат. Ако уз то дођу још и неки важнији податци у погледу специФичне тежине — о плутњ, дрвету (од најобичних врста дрвећа), камењу за, зидање, гвожђу, олову, злату — онда би се на тај начин лако могао направити црелаз многим интересантним Фактима. Исто тако могу со у рачунским задатцима изнети и отрани новци, мере тежине, дужине и т. д., које су свуда од оиштег ннтереса,