Просветни гласник

школе за образовање слепих

975

а нарочито доцималнп систем, и на тај начин упознати ученике са свима овим стварима. Ја бих овде узео и поделе (скале) термометра. Због недовољног познавања овнх подела остају иного пута податци о температурп неразумљиви; јер се унотребљују различно подељени термометри ; по Целзијусу, Реомиру, Феро ^хајту, па су с тога и иодатци различни. Тако исто могу ученици помоћу сравњавања појединих нодатака у рачунским задатцима запамтити, колико има алкохола у ракији, различном вину и нпву. Овако бисмо могли узети све егзактно науке, на из њих вадити поједине интересантне податке и свезивати их са рачунским задатцима. Тако из Астрономије могли би се одабрати податци, који би се одноеили

на удаљење и величину суица и месеца, удаљења већих планета од сунца, времена окретања различних планета, по што има изгледа, да би се таке ствари могле запамтити, кад би се овако узгред у рачунске задатке уплеле и споменуле. Човекова је ирирода тако чудновата, да би се дух често с извесним задовољством заустављао на таким узгредним податцпма, и то баш с тога, што они не сиадају у прави, главни задатак, који треба да се запамти. И сем тога, општи је закон, да ће се једно питање (задатак), које је из овога или онога разлога необично јаку пажњу потребовало, са свим стално упамтитп у свима његовим деловима и свима узгредним околностима, које су с њиме биле у свези. (Наставиће се)

ШКОЛЕ 3А 0БРА30ВАЊЕ СЛЕПИХ

(Наставакј

А. колико је Хај био заузет за ову установу н с каквим је самопожртвовањем ои радио иа поднзању слеиачких школа, то се још и јасније види из његовог доцнијег жпвота, по што је та прва његова школа састављена са асилом и он стављен у иензију. Познавајући спрему оних људи, којима је образовање његових слепих ученика новерено у асилу, и знајући, као сгручан човек, све прнлике под којима ће његови ученици у асилу жавети, он је већ у напред био на чисто, да овде сленачка школа неће моћи нанредоватп, и да ће ова установа скорим и ишчезнути, ако у брзо не наступе прилике, које ће је издвојити из онога хаоса у асилу. Њему, као човеку, којн је за подизање те установе уложно, сем необично великог труда и све остало што је могао и имао, н који је с пуним правом гледао у тој школи спас једне читаве класе људи, која броји на милијуне — таквоме човеку, морало је тешко бити кад је доживео да гледа својнм очима како се сав тај његов рад н цела та установа багателише и уништава. За то је он одмах, пошто је оно спајање школе са асп-

лом извршено, отворио на свој рачун Једну прнватну школу за слепе. За ову школу оп је морао све из нова спремати, и све то ои је плаћао пз свога џена, не имајући никакве државне помоћи. И ако је за то морао издати велике суме новаца, и поред тога, по ново савлађивати све остале тешкоће, које је у првој школи још одавно био савладао, онет га ни то није уздржало, да отвори за свој рачун Једну нриватну школу у Паризу. У овој школп Хај је аочео радити само са 4 ученика. Па и ако ни у доцније време ова нова његова школа није никад достигла по броју ученика ону прву школу, ипак га је то нредузеће бацило у велике дугове, јер; из руских пзвора види се, да је он имао око 15.000 рубаља дуга за време свога бављења у Русији, и да је сав овај дуг он нанравио услед јсвога великог пожртвовања за добро слених, стварајући ову нову слепачку школу. То је већ јасан знак и доказ, да се је Хај морао да бори с великим материјалним незгодама у својој новој школи. И сама ова околност већ наговешћује, да он овде није могао с онаким у115 *