Просветни гласник

КЛРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ НСТОгИ.ГЕ

999

нохвале, премда су ио некад поједине радове и кудили. У осталом чланак никад није одбијен, ма да се није могло дознатп ко иише чланке. Међу тим Франклин је био тако добро изучио штампарски посао, да он код брата није имао ништа више да учи. Али овај, коме је он толике послове вргаио, остаде увек строг и суров према Ванијамину, па шта више он га је и тукао. Оад му већ беше обитавање у братовој кући несносно и он се реши, да тајно побегне из Бостона, и да себи тражи лека у каквом удаљеном пределу. Новаца није имао и морао се одлучити на тежак корак, да прода оно мало својих књига. Он отиутова у Њујорк. Тамо се надао да ће наћи места код каквог штампара, али сва места беху заузета. Оад му беше добар савет скуп, али га Франклин не имађаше од кога добити и реши се да иде у далеку ФиладелФију. После тешких наиора стиже тамо. „При моме доласку у ФиладелФију" прича сам Франклин — „бејах у моме радничком оделу, јер ми је боља одећа доцнпје требала да стигне. Ја бејах сав прљав, а џепови ми беху пуни кошуља и чарапа. При том не познавах у вароши ни .једне живе душе, да бих могао себи бар стан наћи. Целу ноћи сам спавао, а ходом и веслањем бејах јако уморан и осећах изванредну глад. Од новаца имао сам само један холандски талир и нешто бакра, на и то сам готово све дао весларима. По што сам пм ири веслању помагао, они не хтеше новац примити, али ја навалих на њих те узеше новце. Човек је по некад много издашнији, кад има мало него кад су му џепови иуни/'' 3. Док је странац тумарао по улицама ФиладелФпје сусрете га једно дете са лебом. Франклин га замоли те га одведе до једне пекарнице, да себи леба купи. Али за новац, који је пекару дао добн он цела три леба.

Тиме је био тако изненађен, да није знао шта ће са она два леба радпти. У томе се опомену једне сироте удовице, која је с њиме на истој лађи путовала и која је извесно била гладна као и он. По што је нојео један лебац узе она два иод мишку и нохита на станицу, где нађе своју сапутницу, и обрадова је поклоном, а и сам се поткрепи хладном водом. Оледећег дана Франклин се старао да себи нађе рада, по што је себи узео најнре једну собицу подкирију. Штампар Еајтмер, којк беше доста слабог стања, прими Франклина у службу. Франклин доведе одмах у ред сав раскомадани посао, тако да је се други штампар кајао гато га није у радњу узео, а Кајтмер се опет радоваше својој сре !)И. При том живљаше млади човек проето и умерено, тако да се његово стање из дана у дан иоправљаше. У томе дође му и сандук са лађе те се сад могаше и боље оденути. Чим је мало новаца зарадио, постара се да себи набави опет једну библиотечицу од бољих књига. Није могло никако бити да тако способан, пун знања и онет врло скроман младић не обрати на се нажњу и не задобије ноштовање најодличнијих људп у Филаделфији. Између осталих заволео га је необично и управитељ вароши (Вилијам Фаит) звао га је чешће својој кући, разговарао се с њиме о најразличнијим стварима и слушао је са одобравањем, кад му је овај саоиштавао своја мишљења. На послетку одушеви га он, да сам подигне трећу штамнару у ФиладелФији, и у напред му обећа, да ће му предати одмах све послове на рад, који за његову управу требају. Кад Франклин одговори, да он нема новаца довољно за такво једно предузеће, даде му управитељ часну реч, да ће му дати потпоре 100 Фуната стерлинга (око 2500 дин.) да набавп машине и друге потребе. Млади Франклин осећаше у себи довољно снаге, да сам отнори штампару, и не премишљаше се дуго, да прими тако новољне 118*