Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ клину, да задобије знатан утицај над својим друговима. Између осталога јако га је љутило што ови људи пију много иива, и он не жаљаше ни мало труда да их од те погрешке одврати. Он се још из младости навикао на најстрожију умереност, јер није иио никаква другог пића, осем воду, нити је јео друга јела осем леба, варива и но мало меса. Овај строги и умерени начин жпвота одржао га је здрана и весела, а ири том је имао још користи, што је чувао новац, који је за корисне циљеве, нарочито за набавку књига, утрошити могао. Све ово нредстави он својим друговима и доказа им, да нрекомерним нијењем пива могу пре ослабити негоојачати, и доиета неке доведе до тога, да су нослушали новога проповедника о умерености. Нико није боље прошао него умерењаци, који са чуђењем приметише, да њихове снаге постају свежије и да расту,, а осем тога увидеше и то, да и њихове кесе бивају пуније. Нарочнто ово носледње пробуди опнгге задовољство н допринесе томе, да уважење младога Франклина јако норасте и ојача. 6. Нензмерена вредноћа и строго моралан пачин живота Венијаминова учинио је, те је он задобио једног пријатеља, ио имену Денхама, који му на нослетку предложц, да се у друштву с њпм врати у Амераку и да тамо отпочну трговачку радњу. Денхам који је бно врло ммућан човек, хтео је да уложи новац, а Франклин да унравља радњом и да за то добије велику нлату. После зрелог размишљања Франклнн се склони да нристане на предлог свога заштитника, и остави с њиме Енглеску, где је провео 18 меееци и своја знања знатно увећао. Он сретно стиже у ФиладелФију 11 Октобра 1726 године. Али чим је опет ступио ногом на своју домовину, изгледаше као да је звезда његове среће ишчезла.

3 ОПШГЕ ИСТОРИЈЕ 1001 Прна ненријатна вест, која га јс јако емутила, била је та, да му је његова вереница, госнођица Реад, постала неверна и да је се венчала са другим човеком. Она је мислнла да је њу Франклин у нроетраном Дондону заборавио. Друга исто тако непријатна вост бетпе. да је пређашњп управитељ напустио елужбу и еад нола етрашљнво пола гордо избегаваше Франклина. Али Веннјамин му је давно опростио за обмануи свакад би сеоиет радо с њиме дружио. Највећа несрећа снашла је Франклина после тога, ио што је у свези са госнодаром Денхамом уредио трговачку радњу и са његовом уобичајеном неуморном радљивошћу довео је у ред. И он и његов господар надоше у тешку и онасну болест, и госиодар му је најиосле у мукама и умр'о. Франклнн са својом очеличеном природом опорпви се опет, беше запао у очајан ноложај, по што је са Денхамовом смрћу и знједничка радња престала. Да би себи могао набављати најнужније иотребе, стуни Франклии у службу штампара Кајтмера, којемује радња јако била опала због неснособности радннка. Оа Франклиновим доласком оживи опет носао на ново јер млади човек беше довољно ноштен, да сву добит предаје своме господару. Даклеје Кајтмер видео, да још може од Франклина што и научити, беше он радостан; али кад је видео да може и без њега радити иоказнвао сегорд и хладан, а из тога је оиет Франклин видео, да је рад да га отнусти. 0 тога му беше веома мило, кад му његов друг Мередих предложи да отворе штампару у ФиладелФији. 7. Мередит ннје био такав човек, као што га Франклин нредстављаше н љубљаше, јер је био пнјаница и неуредан. Па ннак само да бн од Кајтмера отишао, закључи уговор са Мереднтом, чокомеје он био дужан да