Просветни гласник

993

Записник Главног Просветног Савета

САСТАНДК СССХХ1 1. Октобра 1886 год. у Београду. Били су; аредседник Дим. Неша* ; редовни члаиови: др. Ник. Ј. ПетровиЋ, Свет. ВуловиЋ, Љуб. Новачеви^, Ђ. Козарац, Драгутин Плајел, др. Лаза СтефановкЋ, Јеврем Или~ћ, ванредни чланови: Мил. Андоновић, Јевта Ђор^еви-ћ, Јов. Ђор-ђеви-ћ. др. В. Бани11, Бор. ТодоровиЋ, и Лазар Обрадови-ћ. Пословођа, Мил. ЛЛаркови^ I Прочитаи и примљен записник 320 састанка. II Прочитано је аисмо г. миниетра иросвете од 24. прошл. мес. ПГ>р. 9.711. којим се на основу чл. 69. закона о основним школама пита Главпи Просветни Савет за мишљење о томе: могу ли се по ново прнмити у унитељску службу г. г. Сретен Лазаревић бив. учитељ школе приличке и Риста Араповпћ бивши учитељ школе ивањичке, ношто се сада има уверења, да су се ови људи од отнуста из службе па до сада владалн у свему качо ваља, Главни Просветпи Савет саслушавши усмен реФерат од чланова Главног Просветног Савета, којима је цела ствар кривице ових учитеља била иозната, одлучио је: да се г. г. Срета Лазаревић и Риста Араиовић бивши учитељи могу поново примити у учитељску службу. III Прочитано је писмо г. Мииистра просвете од 24. прошл. мес. ПБр. 6.686, којим се спроводе Просв. Савету акти по кривици г. ЈосиФа Анђелића бившег учитеља међуречког, који је раније по саслушању Главног Просветног Савета отпуштен из учитељске службе, и, пита се Савет на основу члана 69. закона о основпим школама за мишљење: може ли се овај учитељ ноново иримитп за учитеља, пошто се има уверења, да се од отпуста из службе па све до сада у свему добро владао. Главни Просветни Савет одлучио је: да се акти по кривици овога учитеља упуте на разнатр и реФеровање дисциплинарном одбору.

IV ГЈрочитан је реФерат г. г. Бор. Тодоровића и Јов. Ђ. Докића о „Популарнин предавањима из хемије" које је израдио г. Раша Милошевић хемичар -технолог за потребу нродужних школа и понудио их урукописуминистарству просвете на откуп. РеФерат гласи : * Главном Просветном Савету Прегледали смо рукопис: „Популарна Предавања из Хемије, израдио Раша Милошевић хемичар-технолог", и част нам је изложити овде свој рад. Нисац је наменио ово дело за продужне разреде основне школе, и према томе радио је по прописапом програму. Он одсгупа од реда у нрограму, да би поступпије и нојамније извео хемпјске истине, удесивши их за овај ступањ наставе. И то је добро. У писму писац велп : „нознавање кухињске соли и израда хартије, не може се ни једно ни друго добро разуиети без познавања хлора, с тога сам нашао за веона важно и нужно, да ваља говорити н о хлору. А и његов теоријски значај нагнао не је да о њему говорпм, а поред њега да се дотакпем јода н брома. Не стоји то, да се сланик не може познати без хлора. Осим хемпјског састава све особине ове соли могу се познати без хлора, о коме се може говорпти иза соли, а не пре соли ; јер од хлора се не израђује со, већ из соли се готови хлор. Према томе треба прво да дође све о соли, па иосле производи од соли, а у овон делу је обрнуто. Да се код деце утврди појан о елементима, боље је узети такве елементе, који се находе у природи и у практици, а ие хлор, јод н бром, као носве ненознате елемепте. Хлор се може пзучавати са теоријског значаја само у вишој стручној настави, а у основној школи долази само ексиериментални и практични део. Теорије немају места па овом првом ступњу наставе. У овоне пак писац је отишао тако далеко, да по теоријском гледишту ставља воденик у метале, и све метале замишља као сложене радикале. Даље теоријско извођење многих хемијских Формула никако не спада