Просветни гласник

994

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

у опсег основне наставе, а међу тим иисац велп : „Ова хемијска ггредавања израђена су погдавито за наставнике продужних школа у онаквом облику, у каквом би их ваљало пзпети пред децу". Бо у том није погођен прави пут. Јер у предавањима мора наставник сам показввати екснерименте, деца их прате п умеју онисати ток ексиеримента; даље би дошло објашњеие оног, што се посматрало, н на послет^у извођење правила. Међу тим ево како иисац иредаје : „узмите нешто мало кујнске соли", „номешајте 3 гр. кујнске соли са 6 гр. пиролузита", ,хлор не можете да скупљате испод воде", узмите дакмусову артвцу и умочите ,је у хлорну воду". Дакле учитељ даје унутства ђацима, како ће експериментовати. Може бити, да се хтело извесги, да учеиици експериментују у школи пред учитељем. Но то не иде. Јер невпчнп ученици требалп бп по читав час, да изведу само један оглед. С тога се мора узети опај начин, који се узима и у другим приликама на прилпку у радионици, то јест да учитељ ексиеримептује, а деца да гледају и помажу ; па тек после да сама изводе огледе по угледању. Тако се и у осталим огледима не види, да учптељ експеримснтује, већ или учениди или неко трећн. Од хемијских образаца и чисте науке не може се више узети у основној школп, него појам о хемијским једначинама у једном или два примера, као што је узео и један од највећих хемичара светских Енглез X. К. Роское у својој Хемији, која је у збирци почетница природних наука. Кад смо сравнили ово дело с праграмом, нашли смо да у рукопису нема иосебице ових тачака : гориво, гашење огња, дим; код гвожђа или међу рудама нема лимонита н же, лезника; код бакра су легуре само сноменуте, а нпсу описате, јер су оне у програму истакнуте упоредо с бакром, будући су за практику важпије од елемента бакра ; тако исто калајисање ипје објашњено, већ само споменуто ; код метала и руда није казато, где се налазе у Србији ; међу органским киселинама не налазе се : карболна и салицилна ; међу претилинама нису истакнути Фпрниси и лојане свеће; осветљене није груписапо у засебну тачку, да се има укупан преглед ; међу бојама нема мастила. У осталом програм је обухваћен.

Распоред материје има педагошке осиове, алп није у свему изведен. У 4. предавању долази хлор, јод и бром, а у 5. предавању познати метали. Педагошки је правплпије, да познати металп дођу пре. У органском делу Хемије долази у 14. предавању скробац (штирак)и шећер, брашно и мешење хлеба, а у 15. предавању су киселипе и алкалоиди, па у 16. предавању алкохол п алкохолна ипћа, глицерин. Алкохол по природном постајању мора доћи иза шећера, а пза алкохола долази оцат (сирће), и ту је прелаз на органске киселине. Глицерин пак као алкохол научно гледајући дошао би у алкохоле, али у овом делу оп мора доћи код претилина као њихов састојак. Мешење хлеба спада у алкохолно врење, и по томе не може доћи пре алкохола, већ носле. У 17. предавању су масна и миришљава уља, восак, стеарпнске свеће, сапун. Смоле. То није правилно. Јер масна уља долазе у груиу претилина и по народном појму, а ту долазе : животињске претидине (маст н лој) и биљне претилине (уља). Миришљива уља долазе у груиу са смолама и нроизводима њиховим. Како се ове исправке могу лако пзвести, а у целом делу има веома много ноучних, пнтересантних и важних стварп по иримену у животу; то ћемо ирећи и на друге ситне опаске. које се могу лако исправити и помоћп, да дело одговори циљу, комеје намењено. Опаске ћемо поделити на двоје : на научне и језичке, и ноређаћемо их но реду, као што су у делу. I. Оааске научне. 3 таб. Није добро исказано, како се нара сумнорова згушњава у течан сумнор. 4 таб. Писаљке су пређе грађене секући плочице и од ових шипчице, а сад се граде само од теста с мало иловаче. 5 таб. Улога пиролузита у добијању кисеоника није добро објашњепа, јер пиролузит помаже да се лакше одваја кисеоник, и с тога није нотребно јако загрејати калијев хлорат. Л.акмусова плава боја не справља се пз сока лишајевог, већ па особени начин 8. таб. «Тело угасито љубичасте боје, као љубичаста сликарска боја јест цинобар, а црвена боја вермиљон*. Нема љубичастог сулФида живиног, већ има црвени п то је цинобар, а ио Француски вермиљон. — Бео лим није смеса калаја и гвожђа, већ је калаји-