Просветни гласник

ЗАИИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВВТНОГ САВЕТА

сано гвожђе. — Добијање кадаја излишио је узимати из сумпорних руда, кад је то врло ретко, већ само узети редуковање с угљеном нз оксида (коситерца). — Челик се не добија у нећима номоћу ситног угљена, већ у земљаним затвореним сандудииа у пећима. — Легуре јесу хемијска једињења, али поред једињења може бити вишак једног метала и помешан. — 13. таб, У малтеру узето је само спајање креча с угљеновим диоксндом, и да у томе помаже песак, а међу тим важније је што се песак једини с кречом, те малтер буде тврђи и од саме стене кречника. — „Алуминијев оксид надази се у неколико минерала". Овај оксид налази се само у корунду, од којег имају трп одлике : обични, рубин и саФир. — „Племенити метали не дају скоро никаквих окспда". Сви други метали имају оксиде, само се готове узајамном заменом, а не правце једињењем с кисеопиком. — „Вода није нужна због нарочитих особина свога метала — воденика, а алуминијев оксид с тога, што је нрелаз оксидима тешких метала". Ово није никакво објашњење, нити се из особина елементових може закључивати на особине једињења. 14. таб. „Угљеников диоксид није отрован, али смета човеку да дише кисеоник", место да се каже сиречава издисање угљеновог диоксида. — „Кад се растопи калијум у цеви пустп се угљен кисели гас". А треба пуститп гас да пстисне ваздух и онда загрејавати, јер ће изгорети калије у ваздуху. — „Угљен моноксид може се лепо видети у мангалу". Не види се гас, већ се видн нламен од овог гаса. — „Сумпорна киселина позната у иривреди као витриол". Код нас нпје нозната сумпорпа киселина. При разблажавању сумпорне киселине сппа се киселина у водз, а не вода у киселину. — 15. таб. Не налазимо разлога за што би се ствар, упаљена па угашена сумиориим дишом, после с муком заналила, пошто нестане сумпорпог оксида. „Арсенов оксвд (спчан) не даје киселину". Овај оксид даје у води растворену арсенасту киселину Н 3 Аб 0 3 . — „Једињења азота с кисеоником видимо у азотној киселини". Зна се да није ту сам азот и кнсеоник, и ми не видимо ове елементе у азотној киселини, већ зпамо по анализи. — „Силицијев оксид у води се не раствара, у осталом не-

99 5

ким средствима може се и он у води растворити". Није добро, јер кад је у води растворен није као оксид, већ као силицијева киселина. — У грађењу соде изостала .је сумпорна киселина, без које се не може на онај начип справити ова со. — „Сонакиселина не видп се". треба додати ; али кад пзађе на ваздух нрпвлачи влагу, чиеи маглу, која се види. — 17. таб. Кад се каже : „со се пречишћава делимичним крисгалисањем, и лед нема соли"; није добро, јер прво није * јасно, а друго није добро казано. — Обичнијн је начин грађења нишадора неутралишући сону киселину амонијаком. — „Изнутра угнЈти, а с поља испупчени отисак од медаље". Место, што је на медаљи угнуто, на отиску је испуичен), а што је па медаљи испунчено, на отиску је угнуто. — 19. таб. Једноатомни, двоатомни и т. д. елементп и киселине, није добро, већ треба једновредпи, двовредни и т. д. — 20. таб. Није доказано, да је луталачка светлост од фосфорног воденпка. — Бељење нлатна па сунцу није добро псказапо, треба казати : бојауилатну окспдише се п то кад га влажно изложимо утицају светлосги и ваздуха. — Гас хлор не узима се, што није удесан за пренос, и што је теже сиојити развијање с употребом, а не што би из хлорног креча био нробитачнији за платно. Хлор одузпма воденпк из органске материје нли изводе (што је обичније), а ослобођен кнсеоник сиаја се с бојом, те се ова промени оксиднсањем. Да је калцијев хидрат сједињен с хлором у хлорном кречу, а не са подхлорастом киселином, као што је пређе узимано, доказао је хемичар Гепнер 1873. год. Но ово не може пи ући у овака предавања. — 21. таб. „Труљење бива без подстицања са стране". Зна се да је и ту квасац животињског порекла. — 22. таб. Готовљење шећера није добро изведено, а и мед је нетачно представљен. — 23. таб. За дцјастазу погрешно је, да претвара шећер у алкохол. — 26. таб. КамФор се добпја сублимациом или сувом дестилацијом, а не кувањем у води. II Оааске језичке. Пријемнпк м. хваталица, жигица м. жижнца, кошчани м. коштани, мн би м. ми бнсмо, одма м. одмах, лад м. хлад ; сљубљен, счврснут, смешћен, псчезла м. шљубљен, шчврснут, смештен, ишчезла;