Просветни гласник

16

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

добро продаје математику, тај не би био рђав учитељ ии за једну од осталих наука сем ако он не би имао бага никаке уметпности за објашњавање помоћу експеримената. Међу тим прост екснерименталист може врло лако омашити карактер науке као једне на доказима засноване истине, а већ и да не говоримо о оној онасности, да се настава лако може направити једном ствари сензације и лепих представа, у коју може пасти прост експериментичар. Једна индуктивна наука, као што је експериментална Физика, Хемија и Биологија, ипак је још и егзактна наука. У њој су застунљени и општи принцини и партикуларни случајеви, и оно што у њој још не достаје, то је дугачак ланац демонстративних закључака, за које треба познавање једног читавог низа нронозиција, али и овај се рад надокпађује једним другим. Заеони индуктивних наука потчињени су многим ограничењима и условима. Место једног засебног оштро обележеног предиката, овде има да се ради са изналажењем комплпцираних и условљених особина; а ако ми нећемо да идемо тим дугачким путем, онда нам остај е место тога, да радимо са разноврсним, супротним податцима. Од велике је важности да се у погледу општих или Фундам •италних наука свакад има на уму ово: иремда се садржина ових наука може у неколико с коришћу изнети у очигледној настави, ииак се то извесно неће схватити и зацамтити са свим одређено и тачно, док се потлуно не појме оне истине којесету налазе, на њиховом правом месту, у основним или главним наукама. Добро је, да се у извесном времену, кад се Физика још не може изучавати у њеном правом карактеру, нривремено саонштавају интересантна Факта у погледу топлоте или атмосФерског притиска; али, доклегод се та различна Факта не појме у њиховој научној вези, све дотле оно знање о њима остаје неодрођено и нестално. Па и сам

један такав мајстор у представљању, као што је Хикслај. не може Факта из Виологије или Геологије да представи у њиховој потпуној снази и јасности, кад их узме у тако изолираном облику, и ако је он у стању, да пробуди и цроизведе извеетан интерес за њих. Јестаотвеница Тин природописних наука најбољо је представљен у Минералогији, Ботаници и Воологији. Показати методе, по којима се ове науке предају, нијеникака тешка ствар. премда и оне услед неких односа ностај у и комплициране. Ове науке ноВављају она Факта и појмове, који су већ у општим наукама били, н занимају се са уређењем, класиФицирањем и описивањем огромне количине од иојединих предмета (објеката). Овака од ових наука, а нарочито две последње, савладала би и најјаче памћење, па баш и кад бипамћење толико јако било, па да задржи све појединости које долазе у поједину од ових наука, од тога не би било никаке корисги. Учитељ се мора одлучити за један нринцип, ио комо ће избор чинити, и помоћу кога ће моћи у извесном ограниченом времену што је могуће више урадити. Посмотримо на пример, Минералогију. И овде, као иу другим наукама, има један оашти и један саецијални део. Општи се занима са иотпуним и иравилно удешеним ноступним набрајањем особина код минерала у опште — математичке особине (кристални облици), Физичке и хемијске — и онда наводи поједине минерале као примере ових различитих особина у свима њиховим стененима и ностеиеностима. Од ученика се захтева, да он овај део потпуно схвати и разуме; и акојеон са сродним иаукама, које сиадају у главне, већ нознат, онда ће моћи и ово да ностигне. Међу тим овај је део и најкраћи. У специјални део долази класи-