Просветни гласник

васпитање к а о наука

17

Фикација свију познатих минерала и иоеле набрајање и иотпуно оиисивање сваке ноједине специје на њеном месту. Нема тога разума, који би све ово могао потпуно савдадати. Учитељ може да изложи шему класиФикације еањеним пододељцимаи одељцима, а кад хоће потпуно да описује, онда шу није могуће да сваку јединку узме, него ће ноједине специје за то одабрати. Међу минералима има таквих врста које нам дају супстанце, које су од тако велике и безусловне важноети у природи, да свака образована личност треба даје упозната с њима. Међу ове спада : шљунак, иловача, гхреч; сумпор, најважнији метали и њихова најзначајнија једињења. Други оиет минерали имају нарочити интерес због њихове реткости и лепоте, као што је племенито камење. Тако сваки би желео, да што год зна о тедима, која код нас додазе из огромних даљина и преко ведиких просторија; али у једном обичном курсу учења од две-три хиљаде специја не може се више узети од четрдесет или педееет, и од ових може се потпуто и са свим тачно запамтити само петнаест или двадесет, а остале ће остати у памети у нетачним и неодређеним нацртима, о њима ће се само нешто површно знати. Знање, које се износи у првом иди општем делу, може се прилично стално запамтити и обухватити у врдо подесном обдику један ведики део специФичне поуке, по што се ту узимају иоједини објекти као примери, на којима се показују оиште особине — кристалисање у коцкама, највиши степени тврдоће, магнетизам. Слично овоме стоји ред и у Ботаници. Општ% ботаника долази најнре, за тим слеАУЈУ нринципи класиФикације и на послетку детаљности врста — и ово је баш неисцрпни део овога нредмета. Имаједан много краћи пут у забавној (описној ? Прев.) Ботаници, која довољно упутства даје, да би се могле одредити дивл^е биљке, како со оне у природи

налазе. За ову врсту науке састављају се Флоре нојединих земаља и облаети или округа; оне су мало даље од ошпте науке ботаничке, и стоје у далеком односу ирема биљној Биодогији, која се занима процееима биљнога живота заједно са опширним питањем о опдођавању. Зоологија , као што је познато, има још шири обим него обадве до сад носматране науке, и то како у погледу броја објеката, тако и у погдеду компдициранога карактера. Сем тога, она садржи у себи као један нарочити део и Анатомију човека, у којој се највиша зоолошка специја, изолирана и независно, а и нотпуније него ма која друга снеција, разматра. Са човечијим организмом доводе се у свезу и закони животињског механизма и животних процеса, те тако се главна наука Биологије у њеном анималном делу готово еамо са човеком занима, узимајући при томе друге животиње само колико је потребно да би со оно о човеку објаенило. Те тако се уплећу конци узајамних односа између човечије Анатомије и Физиодогије, сравњавајуће Анатомије и Физиодогије и праве Зоологије. Ни један човек није у стању да потнуно изучи све три ове веома опширне области; само се једна може потнуно изучити са неким деловима из оне две друге ; а правилан избор онога, штоје за опште образовање најважније, јесте још један ј ОезГАегаГит (жеља). Биологија, као човечија Физиологија, нроширена сравњеним прегледом животиња у ошпте, припада у оквир сваког потпуно научног образовања. Еад се човек изучава анатомски — што је тешко могуће каквим другим путем сем у стручним школама за лекаре — онда је то у толико кључ за кичмењаке у опште и сисаре носебице, у колико човек има све дедове животињеке и још нешто и више. Али ипак оетају још врло знатне разлике, и Зоологија остаје још тежак и опширан предмет изучавања, који се мора избором редуцирати з