Просветни гласник
П Е Д А Г О Ш
К Е С Т 11 Л Р II
25
за сваки предмет, пити на часовима, на прилику .Хемије, говорити о падежима, идн на часовима Математике о лепоме стилу, као што би г. Миодраговић то хтео и желео. Да је моје схватање о писменим задацима у шкоди — ех(;етрогаИа — коректно, види се и по томе, што овако исто мишљење о тим задацима вдада у гимназијама и реадкама оних држава, за које за цело нико не може рећи, да им средња и виша настава није на оаој висини, са које би пам као углед могла посдужити. Ево како се о тим задацима мисли на нрплику у Аустрији. У њиховом упутству за гимназије стоји од речи до речЈз ово : „Ире свега'нека наставник има на уму разнолики циљ појединих врста писмених радова. Школски 1>адови могу се схватити само као иропитивања, којима ђак ваља да аокаже колико је и до ког стуипа иоуздања и готовости усвојио у настави до сада обрајјивани материјал. ЈЈа како се ови задаци морају радити иод надзором наставника у одмереном времсну и без уиотребе ма којег иомоИног средства, одакле би ђак узео, гито треба већ да је усвојио, то они не могу ноказивати марљивост у раду, него само успех, стварну имовину и поуздан прираштај у знању". 1 ) Да овако исто мпшљење влада о тим задацима и у Немачкој, о томе сам се могао уверити из више расирава, које су за ово неколико иоследњих година на скуиштинама наставника њихових средњнх школа читане и претресапе, нли које су иначе штампане п дошле ми до руку. 2 ) Мисао дакле, да су писмени задаци у школи — ех1ешрогаИа — погдавито на то, да се наставник о стању сво.је наставе обавести и да се стечено зиање учврсти — а н е да се ђацн вежбају у Стилистици и Граматици — та мисао нити је нова нити је за кога тајна., на против, то је мисао сувремених педагога, која је не само теоријски ра') \УеГ8ип§'еп гиг Рпћгип^ с1ев 8с1ш1ат(;е8 ап с1еп Сгутпавјеп 111 Е8 (егге1сћ, ЛЛ^еп 1885. 2 ) Рго{. Не1тез, ВећапсНип^ с1ег зсћгШЦсћеп таШетаШсћеп НаизагћеИеп с1ег 8сћи1ег — говор држан 1882 г. у Карлсру-у. У том истом правцу написани су чланци : Ете 81шипе пћег д1е „пеие МеШоЛе" <1е8 Неггп Рјррег ^ет^о., чланак : 2иг Р1рег8сћеп пеиеп МеШос1е е4с. — Ови чланци штампани су у Хофмановом часопису за математичку и ириродњачку наставу за годину 1 88 3. и 1 884.
светљена у смислу, у коме сам је ја узео, него је та мисао као таква и у самим школама образованога света остварена. * Али ја сам о задацима у школи — ех1етрогаИа — и то рекао, да они треба да служе на то да се предмет понови. Мени је на то пребачено у иоменутом чланку г. Миодраговића, да то понављање значи, да се ђаци „нарочито снреме за то, те да не добију рђаве оцене".... „То значи: децо, из овог ћете радити (задатак) н добити оцене — то н )чите, а оно друго не морате, или барем, не морате добро". Да објављивање свршених одељака, који ће се дати као задатак, ове опасности имати не може, какву би г. Миодраговић хтео да нађе, могло би као до каз сдужити то, што се овим задацима у течају године цео предмет обухвата, те према томе, ако ђацн одиста свакн одељак пауче — а писмени задаци су за то, да их на то обвежу — онда какве опасности може бити отуда ? Јамачно та онасност, што ће ђаци цео предмет научнти ? Оваким тврђењем мој протпвннк и сам признаје да је мисао објављивања и нонављања оних одељака, одакде се мисди задатак давати, по себи мисао здрава, и да као таква засдужује, да јој се и озбиљна пажња нокдони. Што се пак износи као опасност, да се тим јављањем ствара у шкоди повод, да ђаци само за оцену уче, такво тврђење нема вредности, јер ја тражим, да се садашње рачунање оцена из оваких задатака еа свим укине као веома строго, а често и неиоуздано меридо за оцену ђачке сареме н ђачке вредноће. То једно, а друго и сам мој противник тражи да се уведе правидо, да ови задаци „дају право наставницима у препуњеним шкодама" — дакде не у свима — „да могу давати задатке и рачунати оцену из њих, ако не би доспео (ваљда досиели ? п) да испита (читај исиитају. п.) све усмено и да (ваљда даду ? п.) оцену нз говора". Овим он макар и иосредно признаје, да овака спрема и јављање одсека неће бити ни за кога новод да само за оцене учн,јер но његовом нахођењу ове оцене треба давати само изузетно онима, који не добију ред да буду прозвани., а кад се ове оцене дају изузетно, онда опе на масу ђака не могу ни 4