Просветни гласник

ПЕДАГОШКЕ СТВАРИ

угицати, дакле не могу ни павести ђаке да само за оцену раде. Сем тога, нема таквог наставника, који би хтео да даје оцене из нисмених задатака и онда, кад би видео да 110 оне његовој пасгави штету нанети, него би вазда водео л,а своје ђаке, макар то било и најкраће, усмено пропита. Оваким нисменим задацима, какви су е.ч1етрогаНа , којима би се имао иредмет ионављати, још се замера и то као да се понављање и без њих може нзвршити. „Кад су но иисцу, ови задаци само за понављање, оида за што да се дају само месечпо и дво месечно, или за што и иначе да се задају, кад се поновити мозке и без њих, усмено?..." Ире свега није истина да су ови задаци само за почављање. У моме чланку казато ,је и сувише разговетно. да ови задади нису само за ионављање, него и за то, да се наставник о стању своје наставе обавести. Друго, није истина да усмепо понављање у шкоди мбже имати но развитак ђачки оне вредности, коју понављање има, кад се изврши најпре усмено у школи, а за тим се ђак због задатка принуди, да понављање и сам код своје куће изврши, дакле да се и на саморад навикава. За тим долази у овом иитању и то у рачун, да наставник при том ионављању треба да има могућности да се и сам увери, да ли је његово нонављање успеха имало, и далије оно на ^ацима каквог трага оставило ; ово парочито вреди за теже предмете, где се свеза међу појединнм одељцима изгубити не сме, као што је случај са матерњим језиком, са страним језицима п са математиком. А на који би се други и краћи пачин ваставиик и могао о томе уверити, ако не писмеиим задатком, било школским, било домаћим, ну пре школским него ли домаћим ?.... Ето за што ја тражим пнсмене задатке, и то не само школске него и домаће. Што се нак пнта, за што да се ови задаци дају месечно и двомесечно, на то бих имао, да одговорим, да се посебни одељци из тежих предмета — а само из таквих предмета и дају се задаци — у пажљива наставника и не-могу прелазнти трчећи, и да за месец Нли два месеца настава тих предмета таман толико корача, колико је заједан пли два школска задатка довољно, те да се наставиик увери, да ли сме н даље корачати

г или се за неко преме мора зауставити, или бар своје кораке скратитп. Да је пак овако моје мпшљење о броју тих задатака основано, норед наведепих разлога за доказ може ми послужити и та околност, што се такви задаци, сем латинског и грчког језика, не задају много чешће ни на другнм местима, где је гимназпјама дато много више времена, него што је нашим гимназијама дато. Ето н. пр. у аустријским гимназијама даје се из матерњег језика у једном двомесечју у II разреду свега шест задатака, ц то су наизменце домаћи н школски., у III разр. 4 така задатка, у IV и V разр. као н у Ш-ћем, у VI разреду сваке 3 иедеље по један задатак наизменце домаћи и школски ; тако је исто у VII и VIII разреду, а само у I разреду даје се осам задатака, и то су паизменце школски и домаћи. Мз Математике даје се највише четири школска задатка, и то укунно из Аритметике и Гео.четрије, а домаћи дају се по нотреби. Тако је скоро исто и са латинским, језиком. 1 ) Ну при оценп овог броја задатака ваља имати и то на уму, да оНи за гимназију имају 8 година, и да у њих извесних нредмета нема, на нр. нема Француског језика и Познавања човека; ваља имати на уму да је и наставни материјал у нојединим разредима другојачије расноређен, ц да су њихове прилпке са свим другојачије ц за наставу школску много новољиије. У саксонским реалкама, где учење траје девет година, даје се из математике иа 4 недеље по један домаћи задатак ; ех!етрога1е даје се по потреби. Пз матерњег језика дају се нисмепи радовп у млађим разредима сваке три недеље. и то домаћи радови; у'старијим разредима даје се сваке 4 илп 5 или 6 недеља по један иисмепн задатак тако, да највишн разред добије најмање задатака. У страним језицима ови се задаци дају чешће. 2 ) Ове школе као год и аустријске гимназије нити имају више предмета, нити се предмети опширније_ уче, него што се то у нас ради. Тако дакде из иаведених података види се, де се ти задаци не дају ни на другим местима у тако знатном броју, као што г. Миодраговнћ замишља, када тврди, да су наша х ) 1п84гисШпеп {иг с1еп 1Јп1етоћ4, \У1еп 1 8 84. ') Нова саксонска регулатива за реалке од 1 5. Фебруара 1 8 8 4.