Просветни гласник

КЛАСИЦНЗАМ ИЛИ РЕАЛИЗАМ

33

младог човека у најваашијим, техиичким и индустријским знањима, и да га онет спреме за грађански живот, т. ј. да га упознаду, колико толико, са содпјадним односима његове окодине. Суштина паставе у тим заводима пренела се у главном на природне и математичко-техничке науке ; к томе сујошдошли и други предмети, који стоје у вези с техничкпм и индустријским потребама, а нарочито је избегавано увођење клаеичке наставе, која се слободно ширила но гимназијама. Ади су и ове школе ималс осетних мана. Оне су мало по мало ностале проФесионалне школе, јер су почеле задовољаватн само технпчко-индустријске потребе; у настави им није обраћана пажња на соцполошко образовање, и тако из њих нису излазили грађани, ннсу излазили људи, који су ималп идеалнијих погледа на свет и друштво људско. Настава ових школа, слободно се може рећи, била је више занатска : оагите образовање било је непотпуио, сиромашно у идеЈама о друштву и законима историјског развитка људског. Ипак овај правац добио је име — реализам. Данас ностоје још и реалне гимназије, у којима је неразложно и неунутно комбинован принции тереалне наставес ирииципом, који ће нас сад мало више заниматн. Другп наставни принции, заступљен поглавито у гимназијама, по чему се оне од свог постанка на до данас сматрају као школе за класичко образовање, истојетако екстреман, ако не и нарочито штетан, — разлог, због кога су готово п постале реадке. То је — класицизам. Не може се рећи, да овај правац није имао такође некад свога оиравдања •, али од времена, од кад је учињена епоха научним проналасцима модернога века, од како је доиста данашња цивидизација постала техничко-индустријска, од тога доба почео се овај правац знатно потискивати. Ири свем том, како настава ваља да буде ириродна, т. ј. сагласна с духовннм развптком, а п да одговара потребама модернога века, то п овај правац има у основу наиеру, да на свој иачин задовољи те захтеве. Тако на првом месту морамо констатовати Факат, да је у наше дапе, кад се услед напредака свију наука тражи и настава према духу модерне Цивидизације, и сам кдасицизам ејединио са собом два појма, два едемента : васпитање и

образовање. Доиста према нашем изложеном гледишту на онште образовање, према пачелу, да сматрамо и гимназије и реадке као шкоде једпога ранга, и ирема испитивању о времену, у коме се врше ти елементи, — морамо признати, да се од сваке природне наставе тражи то, на што и класицизам претендује. Осем тога заступиици овога нравца мисде, да је тек ои важан за оиште образовање, ношто се њиме нарочито израђује морално и естетичко образовање и васпитавање. На тај начин замашај овога правца не бп био незнатан и маден. Претензије, по којима оваЈ нравац захтева кдасичко образовање, и аргументи, којпма се оне иомажу, оснивају се на истицању важности, коју имају класичке студије у шкодској настави. За опште образовање је најважнија подуга настава у гимназији. С гдедишта овога правп.а тој настави треба да буде основ пли најважнији елеменат — учење грчког и датинског језика („класички« језици), студовање грчких и римских писаца — несника и ФидосоФа, проучавање античке историје, социјалног склопа. и цивилизације класичких народа. Таким студијама био би као непосредни режим и неки васпитни утицај, који само оне могу имати: стварање морадних врдина, давање идеала и спремање за грађански живот у модерном друштву. Овако образовање бидо би потпуно „хуманистичко", и сдужпло би као преко потребно сваком мдадом човеку при даљим његовим Факултетским студијама. Гледајући у опште на карактер целокупног општег образовања стојимо овако : ми тражимо да гимназије н реалке буду једнога ранга, и да се у њпма добија опште образовање, потребно за живот н разумевање човековог подожаја у друштву: класицизам тражи такође, да шмназије дају опште образовање, но његовом термину „хумано", и да уведу човека у СФеру студија, које су му потребне за живот, и које ће му посдужити за основ ири даљим Факудтетским сгудијама, ако бн их хтео чинитп. Цнљ скоро једнак, и опет нрема средетвима тако раздичан! (Наставиће се) 5