Просветни гласник

стије аојаве којима се све остале аојаве у арироди и животу људском, друштвеном и духовном тумаче, и не знати њих, зпачи не знати растумачити ни једну појаву у свету, а то оиет с научне стране значи, не знати ништа. Друго, сами оии нредмети јестастве' ничкп не смеЈу се учити ни из књиге, ни речима само, ни са сдикама, шта више ии на моделима и предаратима, већ у нрироди и нод микроскопом и луиом. А, рекосмо напред, оно што се не може дохватити и разматрати неносредно , то ће се лако носле, накнадити, кад се једном да ова реална и иозитивна основида, која и без онога, сама. заслужује велико име наука. Данашње описивање свнх животиаа на земљи, и свих биљака, и свих минерала, иа још не свих него само неких, „главнијих", па ни то не тачно, но просто ређање анстрактних редова и класа, далеко је од пауке, А кад је Физика и Кемпја тек у четвртом разреду, (а Јестаственнца у I, и II и III), ц кад су се животиње и биљке већином учнле на сликама, а у природу деца нзвођена само неколико нута у целој години (а негде ни један иут): онда тек можемо мислити колико је то далеко од нраве науке и каки Је успех био у одште по гимназнјама из — нриродних наука.... Дванаесто нитање: „Какав се напредак иримећује у предавањима Рачунице, Алгебре и Геометрије ? Има ли и сад много ученика, којн су слаби из тих нредмета ? Који су узроцн тој нојави ? Обраћа ли се у Рачуници пажња на \смено и брзо рачунање, и какви су успеси у томе ? Да ли се у вишнм разредима Гнмназије и Реалке свршава цела нижа математика ? Каква је метода у прсдавањима Алгебре и Геометрпје ?» Дире1{тор јагодинскп вели: „Рачуиска настава нма повољнога успеха у овоме заводу за то, што свакоЈ рачунској радњи прегходц усмен рачун са задаћама најнре из околине дечије а за тим из друштвене. С тога што је највећу нажњу наставннк поклонио усменом а мало мање брзом рачувању, може се успехсамо похвалити". Ужнчки нели: „Напредак из Рачунице, Алгебре и Геометрије добар је био, -- Слабих учедпка није много било. Наставник је обраћао на-

жњу и на усмено рачунање, и успех се поиоказао задовољавајући." Крагујевачки : „У предавању рачунице, алгебре и геометрије уснех је у овој гимназији био одавпо задовољавајући; јер је за предавање тих иредмета бпло ваљанпх наставника. Прематоме, пи пре, ни сад, нема много слабих ђака из тих предмета. Усмепом рачупању обраћа се у неколико пажња у нижнм разреднма, и ако о томе до сад иема пнкака прониса. Код наставника ових нредмета влада уверење, да што се већма развија пнсмено рачунање, тим се више мора установити усмено. Сва нижа математика не прелази се у гимназиј|, а до сад није званичио ни обележено, шта се рачуна нод ннжом, а шта под вншом математиком, нити се сви научари у томе слажу, Због тога је нотребно, да се у наставном плапу тачно обележи, шта треба из математике иредавати у вишим разредима гимназпје. Метода при иредавању математике различна је, негде синтетпчна, а негде аналитична". Пожаревачки : ,У предавању Рачуннце, Алгебре и Геометрпје у овом заводу примећује се- добар напредак релативпо напретку других нредмета, нарочито у 3 старија разреда, Још бољи нанредак у овим предметчша условљен је од боље п лошпје снреме ученика основних школа из рачуна и од згодних учебника, а ја још додајем н од самога начина објашњавања и пропитивања ученика из тих иредмета, који се у опште у свима нашим средњим школама сматрају као тешки, а у многоме и од самога темперамента (!) наставника дотичннх наука. Наставник је обраћао довољно пажње у Рачуници на усмено и брзо рачунање и уснеси су од тога повољни." Чачански : „Наставннк Рачуннце изјавио је : да је напредак у рачуну задовољавајући. И прошлих годипа као и ове веома је мали број ученика, који су из тога предмета нали. Задовољавајућем успеху помаже и то, што су деца у овоме крају бистра. На усмено рачунање п ако је обраћана пажња, онет се цпје постигао онакав усиех као у нисменом рачунању, а то с тога, што нису ученици у почетку у основној школи радил,; усмено рачунање. 11-а како се сада и у основној школи даје већа важпост усменом рачунању, наставник мисли да ће се и у гпмназији од-