Просветни гласник

94

ДУХ НАСТАВЕ И ПАСГТИТАЊА

сад моћи с већим успехом радити и усмеио рачуиање...." Ваљевски : „У овим наукама оиажа ее још знатан број слабих ђака, ма да су ове науке у том обзиру тек иза српског и немачког језика на реду ; норед тога у њима је још знатан број ђака који у решавању рачунских задатака веома мало самосталности показују. Узроци су овоме млогобројни и заплетени ; но као најглавнији могли би се за сад навести: недоволша пажаа на пријемном испиту и претерана опширност у предававу иојединих предмета, а од чести н млогобројност иредмета и сувишно диктирање из појединих иредмета. И тек кад се овп узроци уклоне моћи ће се с поузданошћу казати да ли је и колико јету кривице до пажње и метода наставникова, као што ће се то тек онда и за друге предмете па чисто знати. У рачуну се, измећу осталога, обраћала нажња на усмено и брзо рачунање, нремда би се у том обзиру могли бољи напретци пожелети". Л.есковачки : „У изучавању рачунице показује се добар нанредак у овом заводу. Ирн предавању овога предмета рађено је усмено рачунање у поредо са нисменим у оба разреда". Књажевачки : .Ма да ученици долазе у средњи за вод с доста слабо развијеним мипгљењем, ипак се из рачуна опажа напредак у колико се обраћа већа нажња на начин иредавања, Обраћа се пажња и на усмено рачунање, али због речрног иде доста тегако у I разреду". Милановачки : ,Напредак из рачункце веома је приметан. Као најуочљивији напредак од рачуна тај је, што се деца почињу више интересовати за задатке из рачуна, нарочито за решавање из главе интересан тних ал потежих задатака. Да се рачунском нужношћу, која је у бројним односима изражена, утиче на мишљење, на логику спекулативне маште, о томе не треба ни да говорим; — само кад рачун постане мио и лак предмет... Само је био 1. ђак из I разр. ужасно слаб из рачуна, нарочито из усме ног рачунања. Ово је отуда, штп је све рачунао на памет а у одсуству памети, и што је одмах почео ^а рачуна с циФрама и то са апстрактним неименованим циФрама... А иначе је ђак осредњег дара. Школа га је потпуно отргла од света и живота и увела га у нов свет, у свет у ком се он збунио

и који га је претрпао. На усмено рачунање обраћа се много већа пажња но на писмено. Успех је како се само пожелети може." Шабачки: „Из Рачуна, од како досадашњи наставник у овом заводу тај предмет иредаје, није било несразмерно внше слабих него из осталих предмета. Истина да деца у другим предметима лакше успевају него у Рачуну, но узрок томе ваљда биће у каквоћи самих предмета (!) и у природи дечијег ума, који је више снособан да прима спољне утиске и да их памти, него да размишља и да расуђује (!). У Рачуну има мало да се туби, а понајвише да се расуђује. Са оном партијом у рачуну, која се учи на памет, ђаци увек боље стоје, него са оном у којој се размншља (!); њима је млого лакше научити на памет правила и Формуле, него их самостално примењивати (!). — Има јаких основа за мишљење, да овако сгоји с Рачуном не само по нашим школама, него и по школама целога света, и да је тако не само сад, него да је тако било и нре и да ће тако и у напредак бити све дотле, док се каквим природним узроком не измени начин развијања човечијег ума. (П) „На усмено рачупање обраћао је паставник пажњу, — но само у оноликој мери, колико је мислио, да је у онште од користи овако рачунање. — На памет се израчунавају с ноузданошћу само лаки рачуни, п то обично на друкчнји и краћи начин, но што је онај при пнсменом рачунању. Тешке и заилетене рачуне могу на намет рачунатн само особитим даром обдарена лнца. (?!) Према томе је наставннк највећу пажњу обраћао на усмено рачунање у I разреду, где су рачуни још ионајвнше подесни за усмено рачунање; у вишим пак разредима потраживао је од . ; ака да му само у лакшим случајевима рачунају на намет, а већу је пажњу обраћао на дубље разумевање (?) ири израђивању рачунских задатака — дакле на писмено рач\нањ§ На овакав га је нравац при предавању иобуђивало стечепо искуство у практици. Од оних 1,ака, којн су у почетку с највећом лакоћом и хитрином на памет рачунали, млоги су доцније постали по све неспособнп (! !) не само за решаваше, него и за разумевање заплетених задатака, а од оник, којн су се у почетку мало н ни мало