Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГДАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

203

Неке су нриче обучепе у неку тајанственост, јер се у њима нричају разна чудеса, те се тиме стварају код деце ногрешни појмови птто је противно науди. Школа и књпга треба да то код деце пскорењавају а никако да подржавају. За то оваке праче не треба никако ни уносити у дечије књиге. Таке су приче у овом делу : 1, Ђ абракадаб }Ја а у којој се прича, да на изговор ове чудотворне речи долази неки старац, који зна да прави разне шале и „шуруклије" (!) А кад му се име изговори натрашке, одмах ти на место њега издази неко „девето чудо" са „гушчијим трупом а нетловим ногама", које се распада и које уплашеној деци говори да му изговоре право име и кад ова то учинише, њега нестаде. 2, „Јарац живодарац " у којој се ирича да је јарац клат незаклат, деран неодеран, печен неиспечен, и да је са ражња иобегао. 3, „Анђео" у којој се нрича о „анђелима", „хеј)увима° и „сераФима", о ,седморим небесима" (где је радост, слава и блаженство), о умрлом детету коме ничу крила и које нева са апђелима; и 4, „Зора" (руска бајка), у којој се прича о „чинимз" и ,царевом сину у облику медведа" итд. Ако би се ове приче избациле а хтело би се да се већипа „Радована" не промени, могло би се на место ових додати прича „Наш Миливој" које сада нема у делу, али писац на једном листу примећује, да ће је у II издање унети, дал»е могла би се узети какова прича из наше пародне историје и какав физички нојав. И ако је писац спремајући ово дело за II издање трудно се, да му оно буде без ногрешака, није потпуно успео у томе, јер му је остало : граматичких мањих погрешака; нровивцијалних израза, непознатих речи за нашу Децу : бумбашир, земанде, еведра, гоџе, бурнус, Л1уруклија, равак, светломрцамо, шалабаза, дороц, пачара итд. и неподесних израза : глава их боли, да се иде у легало, школи 1ј а вратима, од подне остало, кућа пође у иапред, да их помилујем по оној чупавој мави, седим ја у башти па сам легао у меку траву, црква мирише кад је пуна тамњана, ваше ми се цвеће неће, јер ће му бити трке ококуће; чучи патка на јајету, итд. Ењиге, »оје се пишу за школу, треба да су без пог Решака. То вреди дакле и за ово дело, ну

његове погрешке могу се лако поправити при штампању. Моје је мишљење о овом делу ово: да је оно добро, да је подесно за поклањање ђацима основних школа и да његово II издање треба да се откуни. А по што је I издање овог дела било откупљено за 1000. динара. мишљења сам да се за ово — II — издање да писцу у име награде по 40 динара од штампана табака. 31 Децембра 1886 г. У Београду. Лонизан јУ ^арко Ј. ^ Днтоновић учитељ За овим је одмах прочитан и други реФерат о истоме делу од г. Свет. Вуловпћа нроФесора Велике школе, који гласи: Главном Просветном Савету Господин Министар Просвете и Црквених послова послао је Глав. Просветном Савету две свеске књнге „Радован" , песме и приче за децу од Чика Јове Змаја и Чика Стеве, да му каже: „може ли се Радован у другом издању штамиати такав какав је од писца ноднесен ; па ако може, за коју потребу и могу лн се примити услови, које писац ставља за друго издање. Ако се услови пишчеви не би могли примити, Просветни Савет даће ми — вели г. Министар — своје мишљење и о томе, у колико би те услове требало изменити*. Изабран Главним Просветним Саветом, да му, према овоме питању Господина Министра, ноднесем своје мишљење о Радовану у другом издању, сматрам за дужност пропричати најнре у кратко историју Радована у првом издању, да би се боље разумело оно што ћу казати о овом другом издању. Литература за децу почела се у нашој књижевности живље развијати од 1870 год. Међу радницима на том пољу на првом месту стаЈали су и остали до данас: Јован Јовановнћ, иесник, и Стеван В. Поповић. Али се ова литература ни до данас није понела до висине, на којој би имала правога књижев26 *