Просветни гласник

204

ЗАПИСНИК ГЛЛВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

нога значаја. Осим оригиналних иесама .Јовановићевих, она је скоро сва неоригинална; а иоједине колекције и књижице често су тако вашарски склопљене, да далеко заостају од смерних нревода те врсте учињених нре четрдесет и педесет година. Л.итература српска у тој радњи била је у добитку сало баблиографиски; у свему другом била је више на Штети. То се може најбоље видети по часописима те врсте, на којима раде понајвише — деда. Књижарска и књижевничка шнекулативност пронашла је нов литерарни мајдан, на коме деда за људе привређују. „Књига за деду", „Дарак доброј децп", „Чесница" итд. тако се зову на овом литерарном вашару ■ које родитељи купују намамљени ниском ценом и модом, а деца траже и чигају намамљена опет модом и шареним сликама. Напред сам већ издвојио Јована Јовановића и Ст. В. Поповића. Али ни досле познате колекције и књижице ове врсте, које је Ст, В, Поповић (Чика Сгева) приредио, нису много утекле од осгалих својих друга. То би свак одмах опазио, кад би из њих повадио сче песме Јовановићеве. И нроза (приповетке и други чланци) Ст. В. Поповића махом је неоригинална, само је бирана с бољим укусом и од бољих мајстора но у другим колекцијама. Истина се не ви/и и не казује у њој увек извор; али то лако може опазити ко је упознат са страном литерагуром те врсге. Особито се то онажа на чланцнма, који су урађени иоодавно и онште познатим тимама толико пута препричаваним и прерађиванпм. Што је нак оваких чланака впше, то је у колекцијама мање новине. У тим књижицама Ст. В. Поновнћа нема, дакле, довољно ни оригиналности ни новине. Оно пак, што је у њима оригинално, или што се чини да је оригинално, већином нема општега народнога духа. Најлепше на пр. приповечице локалне су не само по локализацији догађаја на извесном српском месту или земљишту, него и по духу и по језику. А на свима се радовима у тим књижицама види, да су рађени на брзу руку, за извесно време, за извесну потребу, у опште тако, како неће моћи дуго живети. Кад је у почетку 1882 год. једпа српска књижара понудила мипистарству Просвете иа откуп читав низ књижица за децу — међу

ј њима било је највише књнжица Чика - Сгевиних —, онда је Гл. Просв. Савег, упитан о томе, казао: да те књижпце појединце врло мало вреде и да их не треба откупљива г ци, али да би се из свију њих могло по нешто одабрати и саставити једна иовећа књига. која би се могла неко време давати на дар ученицима основних школа — док се не би набавиле за ту потребу нарочите књиге. Тада је Ст. В. Попови^ из свију својих догадањих списа п колекција одабрао што је најбоље било и саставио горе поменуте две књиге I Радована, које је министарство иросвете откупило (само прво нздање у 15000 егземплара) за 1000. дпнара. Обе су књиге шгампане 1888 г. На продају нису биле, него су само раздаване на поклон добрпм учепицима основпих школа о годишњпм испитима. Ваља да су све већ потрошене, кад је дошло питање о другом издању. Ст. В. Поповић нуди сад министарству иросвете на откуп „друго, поправљено издање" Радовама, донушта да се то друго издање штамиа у 25000 егземплара и тражи награде 50 динара од табака, што износи за целог Радована 2075 днн. Ево шта је у овом другом издању Радована понрављено и измењено: 1., Штамиарске иогрешке. Ових је ноиравака пајвише. Овде рачунам и поправке у распореду слика, које су у првом издању биле погрешно по негде намештене. 2., Интериункција. После горњих нонравака ових има највише. Али ове поправке, нити су од велике важности за ово друго издање, нити су све добре. 3., Језик и иравоиис. Ја сам био реФеренат Глав. Просв. Савету п за прво издање Радована. Онда сам за језик у њему рекао' да није чист и правилан и да на то треба при штампању обратити нажњу. Тако је и чињено. Али је ипак и у штампапом Радовану остало граматичких погрешака. Неке је од ових погрешака поправљач сад добро поправио. Али врло много има овде такнх поправака, које или нису никаке поправке или су баш праве погрешке. Ове аове погрешке у овом другом издању ретко где стоје место пређашњих погрешака, већ махом место нређашњих нравилних .речи нли израза. На пример: