Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

205

Било у ирвом издапу:

Шарављено сад у овом другом издању :

— Слатко моје дете и т. д. Ти сн аости дило мене и т. д. (стр. 57).

Кљига I — Слатко моје дете дила мене.

Ти си аости-

Овако је попраиљач поправио јамачно за то, што је из ариче видео, да је то женско де/ге. Али је на другом месту опет са свим обрнуто урадпо (стр. 250):

— У тај мах дође девојче. У руди је држала и т. д. — То је Божу пајвише болело — (76) — Нисам, деда Дино — (стр. 91)

— које вишаше (99) — али су је волели (169) — Е, ал' ко зна, шта је унутра (185) — — славуји мужјаци долете и т. д. (223) — Један по један милео је из чауре (246) — — имао је осим свега — (281) — — лено сеоце, а у сеоцу белу кућу — (247)

— У руци је држало

— тоиал дан — (стр. 24) — мачка се отшуња — (84) — једанпут — од свију воћака најволео — (182) — Марта је ировела своје детињство — (190) — Кочијаш је иуцкао бичем — (199) — стајао — (207)

не дељем више спице и наалатке — (259) мердивене — (289) Зар би волео — (341) и т. д.

— болило. — И тако је та реч скоро свуда поправљана — деда Дина. — И тако је у целој причи петп падеж од Дина остављен као први. — висијаше. — И тако је још на више места поправљен имперф. овога глагола. — — волили. — И тако свуда у овој књизи. — — унутри. — И тако свуда. — — мужаци. — (види Вуков речник). — — милио је — (види Вуков речник). — — осем — (види у Вука). — — а у сеоцету (види Данич. Основе 253 и 345). Међу тим је на стр. 245 написао криоца (не криоцета). Књига II — тоаао — — — одшуња — једамаут. — Тако свуда и у нрвој и у другој књизи. — — највеКма волио — — детинство — — швиКкао — (ове речи нема ни у Вукову речнику). — стојао. — И овако су свуда понрављене инфинитивне Форме овога глагола. — — — наилотке — — мердевине — волио.

Алн још много више има у овом другом издању таких иоиравака, којима или није ни мало иоправљено оно што је требало поиравити или је поправљено оно, што није требало пи ноправљати. Тако је на пр. на стр. 270: Ох, мати! чисто ми се не иде

— рече Шилош са сузним очима" нонрављено: ,— — — рече Милош сузних очију." 'Гако је на стр. 31/ заиђе понрављено: заиде. На ово је нонрављача навео његов пуританизам у ноирављању граматичних погрешака, који одмах удара у очн у овом другом из-